U poslednjoj deceniji, istraživanje timova i timskog rada postalo je veoma popularno u literaturi, naročito u oblasti menadžmenta. I, bez obzira što se timovima i timskom radu posvećuje dosta vremena, često u različitim tekstovima možemo naići na olako korišćenje reči tim, korišćenje tima i grupe kao sinonima ili viđenje tima kao posebne vrste neke radne grupe.
Iako ova dva pojma jesu slična, ipak ne bi valjalo da se pomešaju. 🙂
Mi izdvajamo pet stavki na osnovu kojih ćete prepoznati da li je neka skupina radna grupa ili tim:
1) Kakav je intenzitet komunikacije među članovima tima?
Interakcije u timu su mnogo intenzivnije nego u grupi. Ovakva mreža stvara jaku sinergiju, odnosno nešto što prepoznajemo pod nazivom timski duh.
2) Da li je konačan rezultat većinom zasluga pojedinca ili više pojedinaca?
Tim se formira kada postoji veći cilj za čije ostvarenje treba da se ispune složeni akcioni koraci koji prevazilaze ono što bi mogao da uradi neki pojedinac u grupi. Na kraju, konačni rezultat u timu jeste plod interakcija članova tima, dok je rezultat grupe posledica individualnih doprinosa članova grupe.
3) Kakvo je vođstvo?
Vođstvo u grupi je često jasno formalizovano. U timovima je vođstvo podeljeno, tako da su različiti članovi tima odgovorni za različite, delove zadatka.
4) Da li postoji komplementarna usaglašenost članova?
Članovi tima imaju komplementarne veštine i sposobnosti, dok su članovi radnih grupa često izabrani nasumično i nemaju baš uvek potrebnu komplementarnost.
5) Čija je odgovornost za performanse?
Odgovornost tima za performanse je kolektivna, a u grupi je individualna. Svaki član tima odgovara za ono što je tim uradio (ili nije uradio) – odnosno, zasluge su zajedničke.
Da bi jedan tim uspeo da se održi stabilno, važno je da izbor članova tima bude mudar. To znači da je od izuzetne važnosti da članovi tima budu zaista kompetentni i stručni u oblasti kojom se bave. Međutim, osim tehničkih kompetencija, važno je i da članovi znaju adekvatno da artikulišu problem i na pravi način predstave rešenje svojim kolegama.
Za članove svog tima treba birati ljude koji su otvoreni za takvu vrstu rada. Neki ljudi su, naprosto, više naklonjeni samostalnom radu. Članovi tima moraju biti zrele ličnosti sa razvijenom socijalnom i emocionalnom inteligencijom. Istraživanja su pokazala da su timovi u kojima postoje velike razlike u pogledu pojedinih ličnih karakteristika članova tima manje efikasni, jer moraju izvesno vreme da posvete rešavanju tih razlika. Sigurno ste čuli za izreku – jedna trula jabuka može da pokvari čitavo bure jabuka. Čak i ako samo jedan član tima ima loše (za tim) karakterne osobine, on može ozbiljno da ugrozi rad čitavog tima, a ne smemo zaboraviti da su zasluge tima zajedničke.
A kakvo je vaše timsko iskustvo? 🙂
