ASERTIVNA komunikacija – šta je i zašto je važna

Kada se bavimo temom komunikacije na treninzima i radionicama, ljudi često očekuju da dobiju niz komunikacionih “prečica” koje mogu da primene u svakoj situaciji. “Znači ako ja kažem ____ (nešto), i on kaže ______ (nešto) – šta ja tada treba da uradim?” Dosta njih je u potrazi za nekim brzim rešenjima i magičnim formulama, pa se razočaraju kada čuju da… magičan štapić ne postoji. 

Da, postoje komunikacioni obrasci koji mogu da unaprede vašu komunikaciju, komunikacioni stilovi koje možete da prepoznate i uvažite, jezičke formulacije koje mogu da povećaju šanse da vas sagovornik razume na način na koji ste želeli. ALI. To nije nešto od čega treba da krenete kada je u pitanju unapređenje vaše komunikacije.

Verovatno se sada pitate – Od čega bi onda trebalo da krenem?

Treba krenuti od stava u komunikaciji. Od uverenja koje imamo i navika koje smo ustalili. A većina tih tema je objedinjena u temi ASERTIVNE komunikacije.

Šta je asertivna komunikacija?

Asertivnost je ponašanje kojim se zauzimamo za sebe, iskazujemo svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožavamo druge. (izvor: “The Assertive Option: Your Rights and Responsibilities”, Patricia Jakubowski, Arthur J. Lange)

Zapravo, sama reč asertivno ponašanje (eng. assertive behaviour) znači odgovorno i samopotvrdno ponašanje. 

To bi značilo da asertivna komunikacija podrazumeva da možete (i znate kako) da kažete šta zaista mislite i kako se osećate, a da to ne podrazumeva da degradirate, ponizite ili uvredite osobu sa kojom komunicirate. Kroz ovaj vid komunikacije vi poštujete i uvažavate stavove drugih, ali to ne mora nužno da znači da se i slažete sa istim.

Kako mi inače komuniciramo?

Često ćete u literaturi pronaći da se razlikuju tri vrste komuniciranja (a nekada i četiri), a to su:

1. Agresivno komuniciranje – ne postoji “ne” kao odgovor, ne uvažavaju se stavovi i mišljenja drugih, postoji stav da “cilj opravdava sredstvo”, uverenje da “drugi nisu bitni”, da “samo slabići popuštaju” i tome slično  – važno je znati da ove osobe često osećaju nezadovoljstvo i neprihvaćenost što je zapravo najčešći uzrok ovakvog ponašanja.
2. Pasivno komuniciranje – postoji strah da neće biti prihvaćeni, često povlačenje u komunikaciji, retko kada iznošenje svojih stavova i iskrenog mišljenja – osobe koje komuniciraju na ovaj način će retko kada nešto odbiti ili reći “ne” sagovorniku.
3. Asertivno komuniciranje – uvažavaju se mišljenja i stavovi drugih, ali nema nužnog slaganja sa istim, traži se ono što je potrebno na ljubazan način koji uvažava sagornika, a stavovi i misli se jasno izražavaju.

Negde ćete pronaći i četvrtu vrstu komuniciranja (a i prepoznati u svom okruženju), a to je pasivno-agresivno ponašanje. Ovu vrstu komuniciranja odlikuje tzv. “prerušena” agresivnost i razgovarajući sa osobama koje ovako komuniciraju često niste sigurni kako se zaista osećaju i šta zaista misle.

Zašto je asertivna komunikacija važna?

Ukoliko usvojite asertivni način komunikacije i naučite da jasno izražavate svoje misli i osećanja, ujedno uvažavajući misli i osećanja sagovornika, benefiti za vas (pa i vaše sagovornike) su mnogobrojni. Pre svega, povećaćete svoje samopouzdanje u svakodnevnoj komunikaciji jer se nećete osećati uplašeno ili pod stresom svaki put kada treba da dođete u neku vrstu konflikta. Isto tako, povećaćete svoje šanse da zapravo dobijete ono što želite iz te komunikacije i da ostvarite svoje ciljeve. Drugi će se osećati prijatno dok komuniciraju sa vama, što će dodatno unaprediti vaše međuljudske odnose. 

Kao zaključak se nameće da asertivna komunikacija povećava obostrano zadovoljstvo u komunikaciji – prijatnije se osećate i vi i vaš sagovornik, kako kratkoročno (u jednom razgovoru), tako i dugoročno (u međusobnom odnosu).

Kako asertivna komunikacija izgleda na primeru?

Zamislimo situaciju da želite da saopštite kolegi da vas stalno prekida i da vas to ometa na poslu. Ukoliko inače pasivno komunicirate, vrlo je verovatno da mu to nikada nećete ni saopštiti. Ćutaćete i nadaćete se da će on to jednog dana primetiti ili da će mu neko drugi to reći. To će rezultirati vašim nezadovoljstvom i konstantnim stresom.

Ukoliko težite agresivnom komuniciranju, situacija će eskalirati i vi ćete (verovatno povišenim i ljutitim tonom) zahtevati da vas nikada više ne prekine i da čeka da vi kažete sve što ste hteli.

Postoji i treća (asertivna) opcija, koja bi bila najbolja za obe strane, a to je da pronađete mesto gde možete da popričate sa kolegom nasamo i na miru i da mu predočite konkretne primere kada vas je prekinuo, kako se vi osećate povodom toga i kako mislite da bi trebao ubuduće da se ponaša u komunikaciji sa vama. Istaknite mu zajednički cilj koji je važan za obe strane. Ukoliko ima nešto da kaže na tu temu, trebalo bi da ga saslušate i potrudite se da razumete i odgovorite na to uvažavajući njegov stav i uverenje. (Tehnika koja vam možete pomoći u ovakvim situacijama je tzv. Feedback Wrap.).

Kako se asertivna komunikacija razvija?

Važno je da znate da usvajanje asertivnog načina komunikacije nije lako (kao što smo rekli: nema magičnog štapića) jer podrazumeva promenu vaših navika, a to zahteva volju, vreme i vežbu. 

Prvi korak ka asertivnom ponašanju jeste da osvestite da to želite i zašto to želite. Da usvojite stav da ste vi važni u komunikaciju podjednako kao i vaš sagovornik. 

Zatim, sledi vežba – vremenom, kroz komunikaciju sa različitim sagovornicima, treba da vežbate da: aktivno slušate, poštujete i uvažite stavove koji nisu isti kao vaši, da naučite da se izvinite i preuzmete odgovornost za ono što ste rekli ili uradili (jedan od NLP principa glasi: Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji – što podrazumeva smo mi odgovorni kako ćemo preneti poruku, a ne sagovornik kako će je usvojiti), da se jasno i konkretno izražavate ostavljajući mali prostor za nesporazum, da date adekvatnu i nedvosmislenu povratnu informaciju sagovorniku. 

E onda, tek nakon usvojenog stava i vežbe, mogu da vam dodatno pomognu konkretni komunikacioni alati – komunikacioni obrasci, tehnike davanja povratne informacije, različiti načini formulisanja iste poruke itd. To je razlog zašto se na našim treninzima i edukacijama prvo pozabavimo načinom razmišljanja i uverenja koje predstavljaju osnovu za dalji razvoj komunikacionih, prodajnih, pregovaračkih, pa i prezentacionih veština.

I za kraj (ili novi početak?)…

Nećete naučiti asertivnu komunikaciju samo tako što ćete pročitati ovaj tekst (ili neki drugi), ali to može da bude dobar početak ako vas pokrene na akciju. 

Samo kroz vežbu i praksu, vi možete usvojiti novi obrazac ponašanja. Nećemo vas lagati – verovatno će u početku da bude teško, trapavo, često ćete čudno zvučati ljudima koji su navikli da komuniciraju sa vama na neki drugi način. Ipak, vremenom ćete biti sve bolji u tome. Postizaćete svoje komunikacione ciljeve, vaše samopouzdanje će rasti, nivo stresa opadati, a vaši sagovornici će se prijatno osećati dok komuniciraju sa vama.

Često se misli da su osobe koje komuniciraju na ovaj način naivne ili previše fine, što je u potpunosti pogrešno. Asertivnost vam pomaže da, ostajući fini i ljubazni, vi zapravo naučite da štitite sebe i svoja prava. Da se zauzmete za sebe – bez povlačenja i straha, ali i bez napada, vikanja i agresije. Ako je to nešto što želite, sada znate šta treba da radite.

Usvajanje nove navike je proces. Budite strpljivi i vredni. A, ukoliko mislite da možemo da vam pomognemo u tom procesu, kontaktirajte nas. 

Pogledajte i: