Kada se bavimo temom komunikacije na treninzima i radionicama, ljudi često očekuju da dobiju niz komunikacionih “prečica” koje mogu da primene u svakoj situaciji. “Znači ako ja kažem ____ (nešto), i on kaže ______ (nešto) – šta ja tada treba da uradim?” Dosta njih je u potrazi za nekim brzim rešenjima i magičnim formulama, pa se razočaraju kada čuju da… magičan štapić ne postoji

Da, postoje komunikacioni obrasci koji mogu da unaprede vašu komunikaciju, komunikacioni stilovi koje možete da prepoznate i uvažite, jezičke formulacije koje mogu da povećaju šanse da vas sagovornik razume na način na koji ste želeli. ALI. To nije nešto od čega treba da krenete kada je u pitanju unapređenje vaše komunikacije.

Verovatno se sada pitate – Od čega bi onda trebalo da krenem?

Treba krenuti od stava u komunikaciji. Od uverenja koje imamo i navika koje smo ustalili. A većina tih tema je objedinjena u temi ASERTIVNE komunikacije.

Šta je asertivna komunikacija?

Izvor: unsplash.com

Asertivnost je ponašanje kojim se zauzimamo za sebe, iskazujemo svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožavamo druge. (izvor: “The Assertive Option: Your Rights and Responsibilities”, Patricia Jakubowski, Arthur J. Lange)

Zapravo, sama reč asertivno ponašanje (eng. assertive behaviour) znači odgovorno i samopotvrdno ponašanje. 

To bi značilo da asertivna komunikacija podrazumeva da možete (i znate kako) da kažete šta zaista mislite i kako se osećate, a da to ne podrazumeva da degradirate, ponizite ili uvredite osobu sa kojom komunicirate. Kroz ovaj vid komunikacije vi poštujete i uvažavate stavove drugih, ali to ne mora nužno da znači da se i slažete sa istim.

Kako mi inače komuniciramo?

Izvor: unsplash.com

Često ćete u literaturi pronaći da se razlikuju tri vrste komuniciranja (a nekada i četiri), a to su:

  1. Agresivno komuniciranje – ne postoji “ne” kao odgovor, ne uvažavaju se stavovi i mišljenja drugih, postoji stav da “cilj opravdava sredstvo”, uverenje da “drugi nisu bitni”, da “samo slabići popuštaju” i tome slično  – važno je znati da ove osobe često osećaju nezadovoljstvo i neprihvaćenost što je zapravo najčešći uzrok ovakvog ponašanja.
  2. Pasivno komuniciranje – postoji strah da neće biti prihvaćeni, često povlačenje u komunikaciji, retko kada iznošenje svojih stavova i iskrenog mišljenja – osobe koje komuniciraju na ovaj način će retko kada nešto odbiti ili reći “ne” sagovorniku.
  3. Asertivno komuniciranje – uvažavaju se mišljenja i stavovi drugih, ali nema nužnog slaganja sa istim, traži se ono što je potrebno na ljubazan način koji uvažava sagornika, a stavovi i misli se jasno izražavaju.

Negde ćete pronaći i četvrtu vrstu komuniciranja (a i prepoznati u svom okruženju), a to je pasivno-agresivno ponašanje. Ovu vrstu komuniciranja odlikuje tzv. “prerušena” agresivnost i razgovarajući sa osobama koje ovako komuniciraju često niste sigurni kako se zaista osećaju i šta zaista misle.

Zašto je asertivna komunikacija važna?

Izvor: unsplash.com

Ukoliko usvojite asertivni način komunikacije i naučite da jasno izražavate svoje misli i osećanja, ujedno uvažavajući misli i osećanja sagovornika, benefiti za vas (pa i vaše sagovornike) su mnogobrojni. Pre svega, povećaćete svoje samopouzdanje u svakodnevnoj komunikaciji jer se nećete osećati uplašeno ili pod stresom svaki put kada treba da dođete u neku vrstu konflikta. Isto tako, povećaćete svoje šanse da zapravo dobijete ono što želite iz te komunikacije i da ostvarite svoje ciljeve. Drugi će se osećati prijatno dok komuniciraju sa vama, što će dodatno unaprediti vaše međuljudske odnose. 

Kao zaključak se namećete da asertivna komunikacija povećava obostrano zadovoljstvo u komunikaciji – prijatnije se osećate i vi i vaš sagovornik, kako kratkoročno (u jednom razgovoru), tako i dugoročno (u međusobnom odnosu).

Kako asertivna komunikacija izgleda na primeru?

Izvor: unsplash.com

Zamislimo situaciju da želite da saopštite kolegi da vas stalno prekida i da vas to ometa na poslu. Ukoliko inače pasivno komunicirate, vrlo je verovatno da mu to nikada nećete ni saopštiti. Ćutaćete i nadaćete se da će on to jednog dana primetiti ili da će mu neko drugi to reći. To će rezultirati vašim nezadovoljstvom i konstantnim stresom.

Ukoliko težite agresivnom komuniciranju, situacija će eskalirati i vi ćete (verovatno povišenim i ljutitim tonom) zahtevati da vas nikada više ne prekine i da čeka da vi kažete sve što ste hteli.

Postoji i treća (asertivna) opcija, koja bi bila najbolja za obe strane, a to je da pronađete mesto gde možete da popričate sa kolegom nasamo i na miru i da mu predočite konkretne primere kada vas je prekinuo, kako se vi osećate povodom toga i kako mislite da bi trebao ubuduće da se ponaša u komunikaciji sa vama. Istaknite mu zajednički cilj koji je važan za obe strane. Ukoliko ima nešto da kaže na tu temu, trebalo bi da ga saslušate i potrudite se da razumete i odgovorite na to uvažavajući njegov stav i uverenje. (Tehnika koja vam možete pomoći u ovakvim situacijama je tzv. Feedback Wrap.).

Kako se asertivna komunikacija razvija?

Izvor: unsplash.com

Važno je da znate da usvajanje asertivnog načina komunikacije nije lako (kao što smo rekli: nema magičnog štapića) jer podrazumeva promenu vaših navika, a to zahteva volju, vreme i vežbu

Prvi korak ka asertivnom ponašanju jeste da osvestite da to želite i zašto to želite. Da usvojite stav da ste vi važni u komunikaciju podjednako kao i vaš sagovornik. 

Zatim, sledi vežba – vremenom, kroz komunikaciju sa različitim sagovornicima, treba da vežbate da: aktivno slušate, poštujete i uvažite stavove koji nisu isti kao vaši, da naučite da se izvinite i preuzmete odgovornost za ono što ste rekli ili uradili (jedan od NLP principa glasi: Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji – što podrazumeva smo mi odgovorni kako ćemo preneti poruku, a ne sagovornik kako će je usvojiti), da se jasno i konkretno izražavate ostavljajući mali prostor za nesporazum, da date adekvatnu i nedvosmislenu povratnu informaciju sagovorniku. 

E onda, tek nakon usvojenog stava i vežbe, mogu da vam dodatno pomognu konkretni komunikacioni alati – komunikacioni obrasci, tehnike davanja povratne informacije, različiti načini formulisanja iste poruke itd. To je razlog zašto se na našim treninzima i edukacijama prvo pozabavimo načinom razmišljanja i uverenja koje predstavljaju osnovu za dalji razvoj komunikacionih, prodajnih, pregovaračkih, pa i prezentacionih veština.

I za kraj (ili novi početak?)…

Izvor: unsplash.com

Nećete naučiti asertivnu komunikaciju samo tako što ćete pročitati ovaj tekst (ili neki drugi), ali to može da bude dobar početak ako vas pokrene na akciju. 

Samo kroz vežbu i praksu, vi možete usvojiti novi obrazac ponašanja. Nećemo vas lagati – verovatno će u početku da bude teško, trapavo, često ćete čudno zvučati ljudima koji su navikli da komuniciraju sa vama na neki drugi način. Ipak, vremenom ćete biti sve bolji u tome. Postizaćete svoje komunikacione ciljeve, vaše samopouzdanje će rasti, nivo stresa opadati, a vaši sagovornici će se prijatno osećati dok komuniciraju sa vama.

Često se misli da su osobe koje komuniciraju na ovaj način naivne ili previše fine, što je u potpunosti pogrešno. Asertivnost vam pomaže da, ostajući fini i ljubazni, vi zapravo naučite da štitite sebe i svoja prava. Da se zauzmete za sebe – bez povlačenja i straha, ali i bez napada, vikanja i agresije. Ako je to nešto što želite, sada znate šta treba da radite.

Usvajanje nove navike je proces. Budite strpljivi i vredni. A, ukoliko mislite da možemo da vam pomognemo u tom procesu, kontaktirajte nas

Budi uvek u toku sa aktuelnostima u BRIDGE-u