Koliko vam se puta desilo da osoba sa kojom komunicirate pogrešno shvati šta ste hteli da joj kažete? Ili pak, da vi pogrešno interpretirate poruku koja je bila upućena vama?
Verovatno često. I niste jedini. Veliki broj timova, organizacija i pojedinaca navodi probleme u komunikaciji kao učestale probleme.
Čak 86% zaposlenih navodi probleme u komunikaciji kao uzrok neuspešnih projekata.
Kako bismo otkrili uzrok toga, ali i izbegli nerazumevanje, odgovore smo potražili u knjizi “Kako razgovaramo“, autora Fridmana Šulca fon Tuna, u kojoj se, između ostalog, navodi kako izgleda anatomija jedne poruke:
1. Konkretan sadržaj (ili: o čemu saopštavam informaciju) – konkretne informacije bi trebale da budu u prvom planu poruke (što nije uvek slučaj);
2. Otkrivanje sebe (ili: šta ja o sebi saopštavam) – u svakoj poruci leži i informacija o pošiljaočevoj ličnosti, odnosno delić pošiljaočevog otkrivanja sebe koji obuhvata namerno samoprikazivanje, ali i nenamerno razotkrivanje sebe;
3. Odnosi (ili: šta ja mislim o tebi i u kakvom smo međusobnom odnosu) – iz poruke uvek proizilazi u kakvom je odnosu pošiljalac, odnosno šta o njemu misli;
4. Zahtev (ili: na šta hoću da te navedem) – gotovo sve poruke imaju funkciju da izvrše uticaj na pošiljaoca.
Kada sagledamo stvari iz ove perspektive, shvatamo da jedna poruka sadrži mnoga saopštenja, hteli mi to ili ne, i takođe, ostavlja veliki prostor za mnogobrojna izvrtanja i pogrešna zaključivanja.
Pa tako, kada vam, na primer, menadžer kaže: “Prodaja je opala za 10%.” – konkretan sadržaj i činjenica jeste da je prodaja vaše kompanije manja za 10% u odnosu na neki drugi period.
Ipak, to nije sve – vi, pored toga, možete pomisliti da ovim menadžer pokazuje svoju frustraciju (otkrivanje sebe), da ne ceni dovoljno ni vaš rad, ni vas kao osobu (odnosi), kao i da želi da vam kaže da treba više da radite (zahtev).
Ili, s druge strane, možda pokazuje svoju zabrinutost za rezultate (otkrivanje sebe), ceni vaše mišljenje (odnosi) i traži savet od vas (zahtev)? Mogućnosti za donšenje zaključaka, koji mogu i ne moraju biti tačni, su mnogobrojni.
Samo 38% zaposlenih smatra da ih kompanija u kojoj rade tretira sa poštovanjem.
Zato, sledeći put kada primate ili šaljete poruku, dajte sve od sebe da otklonite sve mogućnosti za nesporazume tako što ćete se fokusirati na konkretne činjenice i informacije u poruci i pružanjem dodatnih informacija i postavljanjem pitanja jasno razjasnite međusobne odnose i zahteve.
Ukoliko želite da više učite o komunikaciji, zašto dolazi do nesporazuma, kao i kako da efikasno komunicirate, pridružite nam se na NLP Practitioner treningu koji kreće od 26. oktobra u Novom Sadu. 🙂
