Kada dolazi do tranzicije sa ekspertne ka liderskoj poziciji, odnosno kada neka osoba koja je sjajno obavljala svoj posao biva unapređena i dobija zadatak koji podrazumeva vođenje tima, često se provlači tema emocionalne inteligencije. Štaviše, u ovakvim situacijama, stručnjaci ističu da ima znatno veću ulogu nego IQ.
Inteligencija (IQ), karakter i emocionalna inteligencija (EQ) su izraziti kvaliteti koje svi posedujemo. Zajedno određuju kako razmišljamo i postupamo. Nemoguće je predvideti jedno na osnovu drugog. Ljudi mogu da budu inteligentni, a da pritom nisu emocionalno inteligentni, a ljudi s vrlo različitim tipovima ličnosti mogu da imaju visok EQ i/ili IQ. Od ovo troje, emocionalna inteligencija je jedini kvalitet koji je fleksibilan i podložan promeni.
Zapravo, koncept EQ je objasnio kako dve osobe koje imaju isti IQ mogu da ostvare veoma različite nivoe životnog uspeha. Jer, ne postoji poznata veza između IQ i EQ – emocionalnu inteligenciju jednostavno ne možete da predvidite na osnovu toga koliko je neko pametan. Ipak, lepa vest jeste da se emocionalna intelgencija razvija i uči!
Hajde da krenemo od početka – Šta je emocionalna inteligencija?
EQ je proizvod dveju glavnih veština – društvene i lične kompetencije. Lična kompetencija usresređena je više na vas kao pojedinca i podeljena je na samosvest i vladanje sobom. Društvena kompetencija se usresređuje više na to kako se ponašate s drugim ljudima i podeljena je na društvenu svest i snalaženje u međuljudskim odnosima.
Iz ovoga proizilaze i četiri komponente emocionalne inteligencije, a to su:
1. Samosvest: sposobnost da precizno opažate svoje emocije u nekom trenutku i shvatite svoje generalne tendencije – obuhvata kontrolu nad sopstvenim tipičnim reakcijama na konkretne događaje, izazove, pa čak i ljude;
2. Upravljanje sobom: sposobnost da upotrebite svest o sopstvenim emocijama da biste ostali fleksibilni i pozitivno usmerili svoje ponašanje;
3. Društvena svest: sposobnost da tačno zapažate emocije drugih ljudi i shvatite šta se zaista s njima događa;
4. Upravljanje međuljuskim odnosima: sposobnost da upotrebite svoju svest o sopstvenim i tuđim emocijama da biste se uspešno snalazili u interakcijama i imali jasnu komunikaciju, kao i efikasno postupanje u konfliktima.
Izvor: www.robynshort.com
Istraživanja koja su sprovedena na Weatherhead School of Management (WSOM) pokazala su da ljudi mogu da unapređuju svoje kompetence unutar emocionalne inteligencije u periodu od 2 do 5 godina. Ipak, postavlja se pitanje – zašto bi neko želeo da razvija svoju emocionalnu inteligenciju?
Prvo, emocionalna inteligencija može da vam pomogne da budete efikasniji na poslu i povećate svoje šanse za napredak. S druge strane, bolje ćete razumeti sebe i ljude oko sebe i, samim tim, postati bolja verzija sebe. A treće, moći ćete da pomognete i drugima da rade na sebi i ostvare svoj potencijal.
Promenom unutrašnjih stavova svog uma, ljudska bića mogu da promene spoljne aspekte svog života. – Vilijam Džejms
Da biste radili na razvoju svoje emocionalne inteligencije, potrebno je da stvarate nove navike. A da biste stvarali nove navike, neophodno je da stalno radite na sebi i da često ponavljate nova ponašanja kako bi se ustalila. To znači da ako, na primer, imate tendenciju da se rasplačete u stresnim situacijama, treba da pronađete alternativno ponašanje i da ga često ponavljate kako bi se ustalilo kao navika.
Psiholozi ističu da je EQ zapravo proizvod “količine” komunikacije između racionalnog i emocionalnog centra u vašem mozgu. Kada primenjujete svoje veštine emocionalne inteligencije, time učvršćujete ovu putanju. Stoga, da biste izgradili te veštine kod sebe, postarajte se da put između racionalnog i emocionalnog centra vašeg mozga bude često korišćen. Ako dovoljno dugo praktikujete neki vid ponašanja, ono se ukorenjuje. S druge strane, pokretanje nekog novog vida ponašanja ume da iziskuje izuzetno veliki napor, ali kad istrenirate mozak, prelazi u naviku.
