Empatija – šta, kako, zašto, koliko i gde?

Znate sve one situacije kada ste bili u mogućnosti da razumete druge, način njihovog razmišljanja i da pokažete sve to neverbalnom komunikacijom? E, dok mislite o istim, znajte tada ste pokazali sposobnost EMPATIJE.

Empatija je sposobnost da emocionalno razumete šta drugi ljudi osećaju, vidite stvari sa njihove tačke gledišta i zamislite sebe na njihovom mestu.

U suštini to je stavljanje sebe u položaj nekoga drugog i osećanje onoga što oni sigurno osećaju.

Dokazi o najosnovnijoj vrsti empatije – „emocionalnoj zaraznosti“ ili deljenju emocija drugog bića – pronađeni su kod mnogih vrsta, što ukazuje na to da je ona urođena ljudima. Koreni istraživanja ovog fenomena datiraju iz 1990. godine kada je De Wall otkrio da mi „preslikavamo“ neuronske veze drugih i time „preuzimamo“ njihova osećanja. Ako pogledamo i sam naš razvojni put je sličan, Ukoliko želimo da priđemo detetu koje plače, nesigurno je… svakako ćemo to uraditi na način da razumemo situaciju u kojoj se ono našlo. Kako odrastamo i menjamo se, menja se i naša sposobnost za projekciju empatije i to je nešto na čemu uvek možemo da radimo.

Iako su ljudi uglavnom prilično usmereni ka sopstvenim osećanjima, ulazak u tuđu glavu/tuđe cipele može biti malo teži. Sposobnost osećanja empatije omogućava ljudima da „pređu kilometre u tuđim cipelama“, i zaista sagledaju odakle dolaze njihova osećanja.

Kako da znamo da li projektujemo empatiju?

Postoje neki znaci koji pokazuju da ste skloni da budete empatična osoba:

• Dobri ste u tome da zaista slušate šta drugi imaju da kažu.
• Dobri ste u spoznaji kako se osećaju drugi ljudi.
• Često razmišljate o tome kako se osećaju drugi ljudi.
• Drugi ljudi vam dolaze po savet.
• Mnogo vam je stalo do drugih.

Vrste empatije

Postoje različite vrste empatije koje osoba može iskusiti:

• Emocionalna empatija predstavlja sposobnost da osećamo sve ono što i druga osoba oseća tj. da se direktno povežemo sa osećanjima drugih. Ovaj oblik empatije vas najlakše može odvesti do simpatije i prevelikog emocionalnog vezivanja.

Upotreba: u vezama, coaching-u, HR-u, liderstvu (pojedinim delovima).

Kako je gradimo: Slušajte pažljivo i trudite se da ne uključite odmah svoje filtere i da sudite o situaciji o kojoj vam sagovornik priča. Takođe, trudite se da nakon toga malo razmislite o svemu o čemu ste pričali. Ovakvi uvidi vam daju značajnu polaznu osnovu za dalje korake i jačanje empatije.

• Kognitivna empatija podrazumeva sposobnost razumevanja mentalnog stanja druge osobe i onoga što ona možda misli kao odgovor na situaciju. Naziva se i „preuzimanje percepcije“ tj svega onoga što se dešava kod sagovornika.

Upotreba: u pregovorima, motivaciji drugih, virtuelnim sastancima…

Kako je gradimo: Pre same projekcije empatije, razmislite koliko dobro poznajete ovu osobu? Takođe, pratite svaki svoj korak i pratite feedback koji dobijate. Učite deo po deo i menjajte svoje ponašanje.

• Saosećajna empatija predstavlja idealan balans prethodno 2 navedena tipa empatije. Ovde nije samo da razumemo drugu osobe nego se i pokrećemo u smeru rešenja tj. želimo da pomognemo toj osobi.

Upotreba: rad sa ljudima u svakom obliku

Kako je gradimo: Postavite pitanja, npr. Kako mogu pomoći? Podelite svoje primere i uzdržite se od saveta.

Razlika između empatije i simpatije

Osećati simpatiju prema nekome je pozitivno jer priznajete nečija osećanja ili situaciju kroz koju prolazi. Simpatija se obično izražava u tužnim životnim situacijama da bi se izrazila tuga i sažaljenje. Na primer, kada je neko preminuo.

Biti simpatičan znači reći: „Čujem te. Razumem i cenim ono što osećaš. “ Uglavnom se radi o posmatranju i prihvatanju onoga kroz šta neko prolazi. Simpatija takođe može predstavljati „sažaljevanje“  nekoga. Simpatija je „saosećaj sa njima“ umesto da se duboko oseća ono što se drugoj strani zaista dešava, pri tom da postoji prirodna odvojenost od situacije.

Na kraju, ako ste rođeni empata, važno je znati kako da odvojite primljenu količinu tuđih osećanja I ne pomešate ih sa svojima, Kako da kažete ne I shvatite da je to zaista u redu, kao I da sami niste dužni da se pobrinete za ceo svet. Sa druge strane ako niste rođeni empatični, istraživanja su pokazala da se ova osobina može razvijati tokom života: aktivnim slušanjem, razgovorom sa ljudima značajno različitim od sebe, razumevanjem drugih kultura, vrednosti I religija.

Zašto da razvijamo empatiju?

1.Omogućava nam da lakše gradimo kontakte sa drugima.

Razumevanje tuđih osećanja i njihovo uvažavanje, svakako nam može biti od koristi prilikom sklapanja prijateljstava ili poslovnih partnerstava. Istraživanja su pokazala da je postojanje empatije važno kako za fizičko tako i za psihološko blagostanje.

2.Empatija vam pomaže da sami regulišete svoja osećanja.

Samoregulacijom se postiže upravljanje emocijama na najvišem nivou, čak i u najstresnijim situacijama.

3. Empatija promoviše prave, altruističke vrednosti.

Ne samo da ljudi sa ovom vrstom osobine teže da pomažu drugima i učestvuju u različitim vrstama aktivizma, već podstiču i inspirišu druge da to takođe čine.

Empatija i konkretna primena

I sada, kada smo dosta toga saznali o empatiji i krenuli da razmišljamo o upotrebi, postavlja se pitanje GDE možemo istu iskoristiti?

• Posao – Vi ste lider. Prodavac. Kolega. Na kojoj god da ste poziciji, radite sa ljudima i ti ljudi žele da im priđete na jedan iskren i emotivan način. Prihvatate emocije drugih i RAZUMITE IH i time pravite osnovu za izgradnju daljih veza. Tada vaša uloga dobija drugačiju dimanziju i vi ste onda pravi LIDER. PRODAVAC. KOLEGA.
• Veze – Društvene mreže povećavaju količine oksitocina koji utiče pozitivno na poverenje i samim tim na empatiju koju projektujemo ka drugima. Veze se ne dešavaju samo virtuelno i zato mnogi kada se udalje iz virtuelnog okruženja i sama empatija nestaje. Vežbajte primenu empatije, razmevanja i saosećanja za druge i u OFFLINE režimu 🙂
• Prijateljstvo – Moderan ritam života nas odvlači od poznanika, prijatelja, dokolice… i kada se i nađemo u društvu, mi mislimo o temama koje nisu od značaja u tom momentu i posebno za to društvo i samim tim empatija izostaje. Vratite se starim vrednostima i SLUŠAJTE sagovornike, postavljajte pitanja i pokažite interesovanje.

Kao i u svemu, na vama je koliko želite da razvijate ovaj segment kod sebe.

Naša preporuka, kao i uvek, krenite malim koracima 😉