Da li ste znali da asertivnost može da utiče na smanjenje nivoa stresa i depresije? Nakon istraživanja sa profesionalnim grupama, dokazano je da su ljudi podložni depresiji ukoliko im nedostaju veštine asertivnosti.
Osobe koje se plaše greške i osude nemaju dovoljno hrabrosti da se zauzmu za sebe i svoja prava, što se smatra da je odlika muškaraca. S druge strane, oni koji insistiraju na redu i disciplini su u većoj meri asertivni, što se smatra da je odlika žena.
U studiji u kojoj je posmatrano 15000 korisnika Facebook-a, istraživači su otkrili da, iako su žene toplije u interakciji, one nisu manje asertivne. Način na koji žene komuniciraju je topliji, prijatan i saosećajniji dok je način na koji muškarci komuniciraju delovao grublje i sa manje emocija.
Šta je asertivnost i asertivno komuniciranje?
Pojam asertivnost potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan. Asertivnost je zlatna sredina između agresivnog i pasivnog ponašanja i podrazumeva da možete (i znate kako) da kažete šta zaista mislite i kako se osećate, a da to ne podrazumeva da degradirate, ponizite ili uvredite osobu sa kojom komunicirate.
Asertivna prava – koja su?
Prvi korak prihvatanja asertivnog komuniciranja je prihvatanje da vi imate pravo na to. Asertivnost podrazumeva između ostalog i sledeća prava:
- Imam pravo da izrazim svoje emocije.
- Imam pravo na sopstveni izbor.
- Imam pravo da kažem ne.
- Imam pravo da se predomislim.
- Imam pravo da se ne pravdam drugim ljudima.
Asertivnost u svakodnevnoj komunikaciji
Dajemo vam 5 saveta koje možete da primenite ako želite da asertivna komunikacija postane deo vašeg života:
1. Vaše mišljenje je bitno
Vaše mišljenje je validno kao i mišljenje bilo koga drugog. Nije važno da li na poslu nemate visoko pozicionirani položaj ili ste još uvek mladi.
Treba da poštujete tuđe mišljenje čak iako se ne slažete sa njim, jer ukoliko asertivno komunicirate to znači da imate svoje mišljenje, ali da poštujete tuđe.
2. Više koristite reči „mi“ i „ja“
Ukoliko imate problem sa samopouzdanjem, bolje ćete se osećati kada u razgovoru koristite „mi“ i „ja“ kada nečim niste zadovoljni. Kao na primer: „Mislim da možemo da poradimo na tome kako bismo ga poboljšali.“
Takođe, koristite reči „molim“ i „hvala“ kada je to potrebno.
3. Nemojte odmah pretpostaviti na najgore
Kada smo ljuti, ponekad odmah gledamo negativnu stranu priču pre nego pozitivnu, to se češće dešava ljudima sa nižim samopuzdanjem. Situacija kada pomislite da neko ignoriše vašu poruku ili poziv namerno je jedan od najčešćih primera ovakvog pogleda na situaciju.
Zato, nemojte da pretpostaviti odmah na najgore, 90% ljudi nema lošu nameru, samo je okupirano svojim obavezama.
4. Svi grešimo
Može se desiti da naše mišljenje ponekad nije tačno, ali je ono takođe i dalje validno i treba da se poštuje. Zbog toga je dobro biti otvoren za različite sugestije i ne stideti se svojih greški.
Svako napravi grešku ponekad, jer ko radi taj i greši.
5. Naučite da kažete „ne“
Reći „ne“ je teško reći osobama sa niskim samopouzdanjem. Ali reći „ne“ je bitno kako bismo poštovali naše sopstvene granice. Jer naše granice su podjednako važne kao i granice drugih ljudi.
Ako Vam nije ugodno raditi nešto za druge, samo recite „ne“ ukoliko se tako osećate.
Ono što asertivnost pruža je povećano samopuzdanje, što dovodi do vere u sebe. Asertivnost je veština i ona se može naučiti. Učenje o asertivnosti omogućava da savladate kako da se zauzmete za sebe na socijalno prihvatljiv način.
Pogledajte i:
