[ISKUSTVO NLP POLAZNIKA] Odakle je sve krenulo, a vidi me sad

Ovo je slika ‘lounge‘ dela Poslovnog Inkubatora tu u Novom Sadu na kom sam 2015. imao NLP Practitioner -modul 7. Poslednji modul se pišu ciljevi. Da, ti otrcani ciljevi, ti ‘možeš ti to, ajmo ajmo, peremo mozgove feel-good sra*ima’ ciljevi…

To je bilo pre ‘svega ovoga’, i sećam se sa kojim sam strahom, brigom, ali preciznošću i inatom pisao te ‘pahuljice želja’.

Čak se sećam da je Olja snimala sve to dok sam pričao šta planiram i kako će to da izgleda dok smo radili Diznijevu strategiju kreativnosti. Sećam se da mi je čak Danijela rekla da je ‘prilično opširno i da fale detalji’ i da sam bio u fazonu ‘Aj važi’. 

Jezivo je koliko je sve ispalo tako.

Sve do zadnjeg chunk down-a. (Dobro, osim onog crvenog Mercedesa, ali Danijela mi je rekla da pustim maštu da divlja, pa sam izdivljao. Za sad mi on stoji kao wallpaper, jer volim stvari da me mame.)

Ali sad, kad sam posle 4 godine igrom života dospeo tu, opet na isto mesto, što nisam ni planirao, niti imao ideju, ali pod skroz drugačijim okolnostima, gde su te semenke posađene, i pritom, trenutno tu živim i radim, svojom voljom, svojom slobodom… setio sam se da sam zaboravio šta se sve izdešavalo za tih nekoliko godina, koliki je trud uložen, i koja je žrtva data za nešto sto je bio prosto ‘iritantan poriv’ koji je morao biti ubiven radom, koji skoro kao da nije ni bio do mene već do neceg jačeg, i većeg od mene samog…

Samo jeza i osećaj porazne skromnosti, rođaci…

Taj žulj je zadovoljen, i sad imam tu dozvolu da se hvalim i kažem svetu: ‘A vidi me sad!’, je l’…

…i kad bih to uradio, sam bih sebe našamarao i šutnuo u du*e, jer znam koliko imam sreće da budem u ovoj poziciji koju sam sebi izgradio…

…uz pomoć svih onih koji su se našli na tom putu.

Pazi sta želiš jer možda ti se to stvarno i ispuni!