Evo me na Kopaoniku. Radim i uživam.
Ovaj posao je dao mogućnost da stvarno spojim posao i hobi, posebno kroz program www.coachNwalk.com.
Radio sam coaching sesiju kroz šetnju sa klijentom i radimo na njegovom razvoju biznisa i trenutnim problemima koje ima i zbog kojih se zakočio. Sve je stalo.
Proizvodnja ide i nekako se tržište promenilo i njegova kompanija to nije baš ispratila na vreme i sada kaskaju.
Nekako, kao da vijaju trendove, a nekada su bili oni koji su ih postavljali.
Razrađujemo mi neke opcije, koje ima … i shvatamo da nas put kojim idemo sve više nekako vodi dublje u šumu.
Ja sam se pripremio, sa stazama, GPS track-om … Vreme je oblačno i maglovito. Nekih 6 C.
Zastajemo da predahnemo i on mi kaže, pazi ovu maglu. Ne vidi se ništa oko nas.
Pa zar i ovde. Nije dosta što u poslu imam probleme, sada smo i ovde zaglavili.
Obori glavu i duboko uzdahne.
Shvatio sam tada da trebam brzo da reagujem.
Rekao sam mu: “Slažem se. Da nemam ovaj GPS i da se nisam pripremio, verovatno bismo bili izgubljeni. A ako ćeš iskreno, i pored sve pripreme i najbolji se izgube.”
“Ali ima nešto dobro u ovoj magli.”
On me zbunjeno i sa čuđenjem pogleda.
“Šta? Hajde iznenadi me?”
I ja mu tada ispričam jednu priču koju sam čuo pre izvesnog vremena.
Početkom decembra 1952. godine, London je zahvatio neobično hladan talas. Da bi se ugrejali, milioni stanovnika ložili su uglavnom jeftiniji ugalj visokog sadržaja sumpora. Istovremeno, gradski saobraćaj se još uvek oslanjao na elektrane na ugalj i hiljade dizel autobusa koji su nedavno zamenili stare električne tramvaje.
5. decembra, iznad grada se formirala meteorološka pojava poznata kao temperaturna inverzija: hladan, nepomičan vazduh ostao je zarobljen ispod sloja toplijeg vazduha. Dim, čađ i sumpor-dioksid iz dimnjaka nisu imali gde da pobegnu. Nastala je magla kakva do tada nije zabeležena – gusta, žućkasto-zelena i izuzetno toksična.
Magla je bila toliko gusta da je vidljivost pala na svega nekoliko centimetara. Ljudi nisu mogli da vide sopstvene cipele dok hodaju. Saobraćaj je potpuno stao, a bioskopske projekcije i predstave su otkazane jer se magla uvukla u zatvorene prostorije, onemogućavajući publiku da vidi ekran ili scenu. Magla je trajala pet dana, sve do 9. decembra, kada je vetar konačno rasterao otrovni vazduh.
Iako je u prvim danima vlada pokušavala da umanji značaj ovog događaja, naknadne analize i statistike pokazale su razmeru katastrofe. Procenjuje se da je tokom tih nekoliko dana od posledica gušenja i respiratornih komplikacija umrlo preko 4.000 ljudi, dok su moderne studije pokazale da je ukupan broj žrtava u mesecima koji su usledili premašio 12.000.
Kako je katastrofa pokrenula razvoj?
Tih pet dana u magli delovali su kao prekretnica. Do tog trenutka, zag ađenje vazduha smatrano je neizbežnom cenom industrijskog napretka i ekonomskog rasta.
Međutim, Velika magla je brutalno dokazala da razvoj bez kontrole vodi direktno u samouništenje.
- Zakonodavni preokret (Clean Air Act 1956): Britanski parlament je 1956. godine doneo istorijski Zakon o čistom vazduhu (Clean Air Act). Tim zakonom uvedene su zone bez dima, subvencionisano je prelazak domaćinstava na čistije izvore energije (gas, struju, bezdimni ugalj) i izmeštene su industrijske elektrane van gradskih jezgra. Ovaj zakon postao je model za slične regulative širom sveta.
- Tehnološki i urbani razvoj: Industrija je bila primorana da razvija efikasnije filtere, bolje sisteme za sagorevanje i čistije izvore energije. Urbano planiranje se zauvek promenilo, gradovi više nisu smeli da mešaju tešku industriju i stambene zone.
- Svest o ekologiji: Iz ove tragedije rođen je moderan ekološki pokret. Magla je promenila definiciju “razvoja”. Uspeh društva više se nije merio samo brojem fabrika i količinom proizvedenog uglja, već i kvalitetom života, zdravljem građana i održivošću životne sredine.
Ova istinita priča podseća nas na to da pravi razvoj često ne dolazi iz mirnih perioda, već iz trenutaka kada nas sopstvene greške primoraju da zastanemo u “magli” i potpuno promenimo smer.
On me je pažljivo slušao, otvorene vilice sa skoro zastalim dahom.
Odjednom izgovori: “Wow. Baš cool priča.”
Dalje smo šetali još malo i u tih narednih 3-4 kilometra, nismo puno pričali.
On je ušao u proces.
Ideje nisu odmaš došle. Kao ni rešenja.
Dobio je mali podsticaj da shvati da i iz najtežih trenutaka treba da učimo.
U NLP-u imamo 11 principa, koji su osnova svega što radimo. Neki od njih su:
Ne postoji neuspeh, postoji rezultat.
Važno je da učimo iz neuspeha. Kako malih, tako i onih velikih.
Um i telo čine celinu.
Naš um ima sjajne i velike moći i na nama je da ga podstaknemo. Probudimo. Izazivamo.
Stagnacija je naša zona komfora.
A iz zone komfora, nema napretka.
Ne čekaj, pokreni se, i pronađi i ti svoj put u magli. Poslednja mesta na NLP Practitioner treningu koji startuje 10. oktobra se popunjavaju.
Rezerviši svoje mesto na vreme>>>
Autor teksta: Josip Bošnjaković, NLP Master trainer & Coach
