U proteklom periodu svuda ste mogli na naiđete na veliki broj saveta za postavljanje ciljeva, kao i informacija o značaju postavljanja ciljeva. Nije važno da li ste postavili ciljeve za ovu godinu, mesec ili tek planirate to da uradite. Važno je da imate (bar na umu, ako ne na papiru) određeni cilj, odnosno smernicu za vaš mozak šta želite da ostvarite, šta da promenite, šta novo da započnete.
Pod pretpostavkom da ste postavili svoj cilj, sigurni smo da ste u jednom trenutku pomislili: I šta sad?
Sada kada su prošli praznici, kada nema više izgovora za lenčarenje ili odlaganje, došlo je vreme da zasučemo rukave i zaista poradimo na svojim ciljevima (ako su nam zaista važni).
Mnogo toga nam „krade“ pažnju ovih dana i potrebno je da usvojimo neke (dokazane) savete kako bismo postigli odgovarajuću produktivnost, odnosno efikasnost i zaista ostvarili svoje ciljeve.
Neke od njih vam pišemo u nastavku:
1. Naučite da postavite prioritete
To-do lista je sjajan „alat“ koji možete da koristite na svakodnevnom nivou kako biste zapisivali svoje obaveze, zadatake i postigli da ne zaboravljate šta sve treba da uradite u toku jednog dana/nedelje/meseca.
Ipak, to-do lista nije dovoljna. Da li se i vama dešavalo da ste sve zapisali i krenuli da radite i na kraju postigli – ništa? To je zato što je potrebno da, pored to-do liste, definišete i svoje prioritete. Šta vam je zaista bitno i/ili hitno da uradite od toga što je zapisano na toj listi? Od toga krenite.
Skloni smo da na početku dana (kada nam je najčešće i najveći nivo produktivnosti!) biramo najlakše zadatke umesto da uradimo one najteže i rasteretimo sebe za ostatak dana, odnosno da jednostavno „pojedemo tu žabu“ kako što kaže istoimena knjiga Brajana Trejsija.
2. Stop multitaskingu
Verovatno smo bezbroj puta to pomenuli, ali evo i još jednom – multitasking nije dobra stvar. Svaki put kada prekinete sa jednom aktivnošću (npr. pisanje teksta) kako biste uradili drugu (npr. odgovaranje na poruku) vi opterećujete svoj mozak.
Primer: Probajte da zatražite nekom da hoda brzo, pravolinijski i da rešava neki težak matematički problem. Brzina kojom hoda će se smanjivati kada počne da računa i da razmišlja o odgovoru.
U proseku prekidamo svoj posao na svakih 11 minuta iz različitih razloga, međutim, podatak koji još više šokira jeste da nam je potrebno oko 25 minuta da se ponovo vratimo u isti tok rada.
Zato, važno je da naučite da radite zadatak po zadatak kako biste brže i lakše ostvarili zacrtano. Kako biste sačuvali svoju energiju, fokusirajte se da prvo završite ono što ste započeli, pre nego što započnete nešto drugo. Šta nam najčešće smeta jesu upravo tzv. „kradljivci vremena“ o kojima pričamo u nastavku.
3. Prepoznajte svoje kradljivce vremena
Društvene mreže, poruke, e-mailovi, „hitni“ zadaci… Sve su to naši kradljivci vremena koji nas odvraćaju od zadatka na koji bismo trebali da se fokusiramo.
U proseku, proverimo naš e-mail inbox 36 puta u toku jednog sata!
Jedan od saveta koji možete da primenite već danas jeste tzv. pravilo 20 sekundi. Istraživanja su pokazala da 20 sekundi može značajno da utiče na našu promenu ponašanja.
Kako to funkcioniše? Ukoliko je potrebno više od 20 sekundi da uradiš nešto (npr. proveriš društvene mreže), veća je verovatnoća da ga nećeš odmah uraditi. Male stvari čine razliku.
Kada radite nešto bitno, pomerite svoj telefon tako da vam treba više od 20 sekundi da dođete do njega. Ili pak, organizujte svoj telefon ili laptop tako da vam treba više od 20 sekundi da dođete do neke od aplikacija društvenih mreža. Na taj način nećete dozvoliti sebi da distrakcije upravljaju vama.
4. Automatizujte donošenje odluka
Donošenje odluka je aktivnost koju sprovodimo svakodnevno, u velikoj meri, bili mi toga svesni ili ne. Uglavnom bismo pomislili da je u svakoj situaciji mogućnost izbora odlična stvar, međutim, pre nekoliko godina sprovedena studija je otkrila nešto što su nazvali „umor od odluka“ (eng. decision fatigue). Taj fenomen predstavlja stanje kada nas zamori veliki broj odluka koji smo primorani da donosimo u toku dana, pa nam se često desi da donesemo loše odluke ili one koje se „pretpostavljaju“.
Što više odluka donesemo u toku dana, naš mozak je umorniji i tada smo skloniji tome da manje razmišljamo pri donošenju odluka ili biramo one sa manje rizika.
Ukoliko unapred planirate neke stvari (kao što je npr. plan obroka, odevne kombinacije za tu nedelju i sl.) ili uvodite nove navike i rutine, pomoći ćete svom mozgu da automatski donosi manje važne odluke, a vama ostaje dosta energije za zadatke koji su pred vama.
5. Podelite „veliki“ zadatak na manje
Kada postavimo svoj cilj, on na početku izgleda sjajno i podstiče našu motivaciju, međutim, nakon određenog vremena često zna da izgleda nedostižno. Nismo sigurni od čega da krenemo i najčešće odustanemo.
Kako bi vam bilo lakše da se „pokrenete“, potrebno je da svoj cilj podelite na manje ciljeve, a zatim te manje ciljeve na dnevne ili nedeljne zadatke. Razmislite šta je to što treba da uradite tog dana ili nedelje da biste se „približili“ svom cilju.
Ukoliko svaki dan uradite bar jednu (naizgled malu) stvar, za 365 dana možete mnogo toga da promenite na bolje, pokrenete i ostvarite željene ciljeve.
Ono što je najvažnije kada su u pitanju vaši ciljevi, produktivnost, motivacija, posvećenost jeste da pronađete način organizacije koji vama odgovara. Ne odgovaraju sva rešenja svima. Neki vole da zapisuju šta treba da urade, nekima to predstavlja opterećenje. Učite, istražujte, isprobavajte i vremenom ćete pronaći upravo onaj sistem koji će vas dovesti do ostvarenja vaših ciljeva.
Mi ćemo biti tu da vas podržimo u tome. 🙂 Informišite se o našim aktuelnim edukacijama ili pročitajte najnovije tekstove na sajtu.
[grwebform url=“https://app.getresponse.com/view_webform_v2.js?u=BneGC&webforms_id=26643901″ css=“on“ center=“off“ center_margin=“200″/]