NLP je „nešto“ što me je godinama privlačilo. Prisustvovala sam na više različitih radionica, gde sam dobila osnovne informacije, čačakala sam, čitala i istraživala. Nikad nisam imala hrabrosti i finansija da se upustim u to ozbiljnije i sveobihvatnije NLP putovanje. Lebdelo je oko mene, dok nisam poređala prioritete i uronila u NLP svet. Oslobodila sam se stega, kada sam shvatila da jako puno uspešnih ljudi (više ili manje poznatih javnosti) u svetu i kod nas, zapravo izučava i primenjuje NLP, te im to doprinosi lakšem radu i uspehu.
Velike životne odluke često lako donosim, tako sam i ovu. Saopštila sam mojim ukućanima, od kojih sam dobila veliku podršku. Iz predostrožnosti sam prespavala. Probudila sam se sa istom mišlju. Znala sam da je to prava stvar za mene i da nije prolazni hir. Ni jedna edukacija nikada nije besmislena. To je pravi ulog koji ću da uložim u sebe i za sebe. Smatrala sam da ako devojke mogu sebi da priušte kurs noktiju, trepavica ili šminkanja, ne postoji ni jedan razlog zašto ja ne bih sebi ovo priuštila.
Finansijski se neće odmah isplatiti. Bitno je bilo da steknem neka nova znanja i veštine koje će mi pomoći u svakodnevnom životu i radu, to će biti moja „isplata“, za početak. Unovčiću to znanje kad tad. Imalo je smisla, imalo je svrhu. Rešena i vrlo motivisana otidoh da se prijvim i uplatim. Tad sve postaje stvarno.
Kockice se slože baš onda kada je to neophodno. Kad sam bila na korak od upadanja u životnu kolotečinu skrećem ka novoj avanturi. Ta odluka me je promenila. Koliko to zvučalo kao kliše, nije. Upoznaš sebe na neki drugi način, prodreš u dubine, u kojima nisi ni znao da plivaš. Naučiš da ne plutaš, već da plivaš unapred, pomerajući se iz mesta.
Svanuo je i taj početak marta. Okupila se grupa ljudi sa istim ciljem, da unese neke promene u svoj život. Grupa je jako bila heterogena. Svi smo bili različitog uzrasta, profesija, životnog iskustva… Slični samo po onome zašto smo tu. Svako od nas se upustio iz nekog svog ličnog cilja, a opet imali smo zajednički da naučimo i koristimo NLP.
Prostor u kome se odvijao trening bio je veoma prijatan, udoban. Zadovoljavao je potrebe svih nas. Mislilo se o svemu. Na stolovima su bile činijice sa raznim vrstama čokoladica i keksića, voće. Dovoljno osvežavajućih hladnih i toplih napitaka. Različite vrste kafe, čajeva. To je bilo i više nego dovoljno da se opustimo i osećamo kao kod kuće. Atmosfera pre svega domaćinska, udobna, prilagodljiva svima.
Šta se tačno promenilo tokom i nakon kursa?
Posle kratkog upoznavanja, prešli smo na NLP. Uz puno vizuelnog doživljaja, upijala sam svaku reč koju je Josip, kao trener izgovarao. Zapisivala sve kao pravi štreber. Unela malo boja, podvlačila i crtala.
Nije izgledalo suvoparno kao što većina početnih i uvodnih lekcija izgleda. Interaktivano iskustvo između svih učesnika, razne vežbe, muzika, filmići, igrice, doprinose boljoj koncentraciji i razumevanju. Moj svet i moja svest su počeli da dobijaju jednu novu dimenziju.
Dobili smo zadatak da napišemo par stvari koje ćemo u narednih mesec dana, do sledećeg vikend treninga, raditi i pratiti to po danima. Na mom spisku se našlo sledeće: 30 dana bez slatkiša, trenitati 2-3x nedeljno, pročitati knjigu, posmatrati ljude iz okoline i pratiti njihove reakcije, pisati naučne radove i objaviti. Istrajnost mi nije jača strana, priznajem, te od nabrojanog samo sam zadovoljila treniranje i svakodnevno posmatranje ljudi. Od ostalog po malo, vrlo malo. Nisam bila zadovoljna kako je ovo ispalo.
Tokom prvog NLP modulaa, čula sam da je za izmenu navika potrebno između 18 i 254 dana. To je dugotrajan proces, a broj dana zavisi od toga koliko je navika duboko ukorenjena. Tih dana se odigrao jedan sasvim običan telefonski razgovor, dogovor oko putovanja u Sarajevo. Međutim ispostaviće se veoma važan za mene, prekretnica u mojim životnim navikama.
Sladokusac sam i naglas sam izgovorila da bih dušu prodala đavolu za dobre sarajevske urmašice. To je bio ključan momenat u spoznaji zavisnosti od slatkiša. Alarm. Reših da promenim tu naviku i pobedim zavisnost. Izazivam se. Ponovo, 30 dana bez koncentrovanih šećera (sokova, slatkiša). Tek posle nekoliko dana od početka shavtila sam da je slučajno je bio baš prvi u mesecu i da je bio ponedeljak.
Nisam čekala ništa, počela sam baš tog trenutka kada sam donela odluku. Nije do prvog, niti do ponedeljka do mene je bilo. Prvi april, a nije prvoaprilska šala. Ne jedem slatkiše. To je u tom trenutku zvučalo nestvarno.
U Sarajevu sam bila 20ak dana od početka izazova, ni primirisala nisam ni urmašicama, ni baklavama, ni ostalim slatkim đakonijama. Gledala ih iz izloga i vitrina, uživajući u svkom gutljaju kafe. Sada, preko 500 dana posle, zvuči tako jednostavno, realno i svakidašnje. Kako sam ih onomad jela, tako ih sad ne jedem, samo izmena navike.
Želja ne menja ništa, odluka menja sve(t). Tako je svaki uspešan rezultat uspešno doneta odluka da se nešto odradi. Ništa ne može zameniti upornost. Ni talenat, ni genijalnost, ni obrazovanje. Odlučnost i upornost su moć. Činim ono u šta verujem i verujem u sebe, to je posebna magija.
Vežbanjem različitih NLP tehnika osvešćivala sam razne male ciljeve koje bih volela da ostvarim. I ostvarila sam ih. Promenila navike. Istrajala. Put izmene životnih navika traje još uvek. Jedna promena vuče drugu. NLP principi su me držali na pravom putu, da ne odustanem, ne pokleknem. Kao jedna osnovna vodilja, pomagali su mi da prevaziđem svaki izazov i prepreku.
Prolazili su vikendi, meseci, NLP klupko se odmotavalo, a šta se desilo u meni?
Oslobodila sam se straha da nešto ne mogu, jer ako postoji bar neko ko to može, mogu i ja. Trudim se da lomim blokade, brišem sopstvene granice i prelazim životnu igricu sa dobrim alatom u rukama. Upuštam se odvažno u nove lične avanture. Ono „nisam nikad“ me pokreće da probam i uspem, ako ne iz prvog put, onda iz nekog narednog. Polako, vežbam, probam i ne odustajem.
Često su ljudi izgubljeni u svojim idejama, željama i ciljevima. Ne poznaju razliku između pojmova. Ne osvešćuju zašto im je nešto važno i koliko. To je ključni momenat koji se kod mene desio. Shvatila sam i duboko u sebi iskopala zašto mi je važno da baš nešto uradim u datom trenutku. Pričam sam sobom dobrano. Ona unutrašnja Milica se usaglašava sa ovom glavnokomandujućom. Pošaljem katkad srce na raport glavi i obrnuto. Jedno bez drugog ne mogu da funkcionišu, jer um i telo cine celinu i ne mogu bez fiziologije.
Poštujući da svako od nas ima svoju mapu sveta i da svako od nas bira najbolju opciju za sebe u određenom trenutku, manje se ljutim na ljude, ne propitujem ni sebe, ni njih, zašto su (ne)reagovali na određen način. Svesno puštam da smo svi različiti i da je to baš tako trebalo da bude. Emotivno reagovanje sam utišala na minimum. Reagujem glavom, a ne srcem.
U komunikaciji sa ljudima pristupam skroz različito u odnosu na ranije. Gledam malo drugačijim očima na sve to. Pratim i usaglašavam se, te komuniciram u skladu sa tim. Postavljam dosta otvorenih pitanja. Slušam svim čulima. Trudim se da budem što jasnija i precizinija, u pružanju i prihvatanju informacija tokom komunikacije. Kad nešto želim bolje da urdim, kradem male tajne, velikih majstora. Naučili su nas da se majstorstvo se stiče pravljenjem iskustva. Ne tražim izgovore i bežim što dalje od generalizacija i pretpostavki.
Pišem sva svoja razmišljanja, ciljeve. Crtam ih. Stvaram sliku svoje budućnosti svakodnevno. Vredno radim na svojoj magiji za bolje sutra. Otvorila sam novi način ugla gledanja, izbora ponašanja, slobode misli i emocionalne reakcije, čime sam zapravo zatvorila jedan NLP ciklus.
Ovo je samo jedan mali, diskretan osvrt na herojski čin koji sam učiila za sebe samu. Bilo ih je još i da dalje se nižu, svakodnevno. Rečenica koja me je ostavila bez daha je: “Supermen je nekad samo Klark Kent”. Svi super heroji su zapravo samo živa bića, kriju se u svakom od nas i vas. Promena je moguća, samo ako u nju dovoljno verujete.
Slučajno tražeći na internet neke podatke, došla sam do toga šta može da radi svršeni NLP praktičar, te se na spisku osim personalnih trenera, raznih psiholoških savetnika i terapeuta, našao i nutricionista i sva ona zanimanja koja zahtevaju rad sa ljudima. Pomaganje nekom da lakše prođe kroz ono što je zacrtao. Od gurmana i sladokusca, nekog ko uživa u hrani, danas pohađam kurs za savetnika u ishrani. Polako se otvaraju neka nova poglavlja, koja sam osvestila i iskopala iz dubine duše zahvaljujući pohađanjem NLP treninga.
Situacija sa pandemijom nas je sve usporila i poremetila planove. Jednostavno, postoji opcija da odustaneš ili da staneš i sačekaš pravi trenutak ili da nastaviš dalje, tragaš, prilagođavaš se. Kompas si samo ti i ono što ti je stvarno važno, šta te pokreće. Pohađanjem ovog kursa dobila sam mnogo više od samog NLP-a, doživela sam iskustvo i naučila da budem istrajna, odlučnija, samostalnija, hrabrija, odvažnija. Niz je se nastavlja svakodnevnom primenom NLP-a. Željno isčekujem dalje usavršavanje iz oblasti NLP-a.
Milica Marjanović
NLP Practitioner