Završio sam srednju medicinsku školu na smeru laboratorijski tehničar. Jedan veći deo svog srednjeg obrazovanja sam proveo nad mikroskopom, ulazeći u razne strukture i detalje biljaka i tkiva. Ovim sam otkrio šta stoji iza mnogih procesa koji su vidljivi golim okom.
Kada bismo zamislili jedan mikroskop koji otkriva nama nevidljiv svet i kada bismo ga usmerili ka procesima koji se dešavaju na ćelijskom nivou u vreme izgradnje poverenja, dobili bismo da je poverenje u stvari miks procesa koji se odigravaju u trenutku i koji su rezultat našeg iskustva i svega što smo do sada prošli.
Oksitocin je hormon koji kod nas ima mnoge funkcije i jedna od tih funkcija jeste da se luči kada stvarno osećamo da gradimo poverenje sa drugima.
Suprotno poverenju, kada smo u stresu funkcija oksitocina opada i samim tim ne dolazi do poverenja sa drugima. Ovo se dešava iz razloga jer se tada luči testosteron, koji blokira fukciju oksitocina.
Ovo je ono što se dešava na mikro nivou i jedno od pitanja koje se postavlja i koje nam je kao liderima i kao članovima tima važno: Koja PONAŠANJA trebamo da usvojimo da bismo GRADILI POVERENJE sa drugima?
Ono čuveno KAKO.
-
Uključite druge
Ovaj deo se odnosi na činjenicu da kada smo deo nekog tima (čitaj krda) mi smo spremniji da doprinesemo tom timu. Koreni su verovatno u tome da je čovek društveno biće i da ima izražen gregarni motiv – motiv da se pripada nekoj grupi (timu – krdu).
Uzmite momenat i setite se vašeg detinjstva i momenata u vrtiću ili školi. Kako se osećamo ako nismo deo neke grupe? Koliko nam je takvo iskustvo prijatno?
Danas više nego ikada imamo različitosti i potrebu ljudi da se izraze na razne načine. Potrebno je da u ovom kontekstu širimo vidike i prihvatamo druge takvi kakvi su.
Ponašanja koja podržavaju ovaj deo:
Bilo da smo na liderskoj poziciji ili smo član tima, potrebno je da uključimo druge u manje ili veće aktivnosti u timu. Potrebno je da pričamo sa njima, da im verujemo, a psihološka sigurnost će se postepeno razvijati.
-
Pravite okruženje koje uči
Ljudska priroda je priroda radoznalosti i otkrivanja i nekada je ta priroda malo zanemarena. Timovi sa visokim performansama imaju priliku da uče i da otkrivaju čime se dodatno gradi njihov potencijal, rezilijentnost i nezavisnost.
Moj tast je bio preduzetnik, osoba koja je imala uspešnu firmu koja se bavila instalacijom i popravkom liftova. Uvek se rado setim i ispričam njegovu priču dok je radio u jednoj firmi iste delatnosti u Beogradu. Naime, popravljali su jedan lift a to su bili oni stari liftovi, mehanički, gde je motor bio na 9. Spratu. I on i glavni majstor su otklanjali problem, i u jednom momentu majstor “gurne slučajno” ključ koji padne dole i zamoli ga tada da siđe po ključ. Dok se vratio, majstor popravio kvar kako niko ne bi video šta je uradio. Nemojte biti kao ovaj majstor. 🙂
Ponašanja koja podržavaju ovaj deo:
Uključite druge u proces učenja. Podržavajte eksperimente i greške. Ovo su važni aspekti učenja. Ako ste lider primetite kako reagujete na loše vesti – vi ste model za vaše članove tima. Ako vi reagujete loše i oni će razviti strah prema učenju i potencijalnim greškama.
-
Omogućite doprinos
U ovom delu je potrebno da članovi tima pokažu dodatnu želju i volju da urade nešto drugačije i da doprinesu kompaniji. Ovde je važno da osnažimo autonomiju koja vodi ka rezultatima. Potrebno je da autonomija bude usmerena i vođena.
Ovaj deo se stvarno vidi kada član tima pokaže znanje i volju da se razvija i da preuzima inicijativu. Ključne reči kojom bismo mogli opisati člana tima je kompetentnost i odgovornost, jer nije dovoljno da neko zna nešto nego i da stane iza svoga znanja i odluka.
Ponašanja koja podržavaju ovaj deo:
Napravite okruženje u kome je kolaboracija i saradnja svakodnevni momenat. Postavite ciljeve i granice zajedno sa članovima tima i definišite koliko često ćete sve to pratiti. Radujte se uspehu drugih!
-
Izazivajte i inovirajte
U ovom segmentu želimo da članovi tima budu slobodni da inoviraju i da izazivaju svoj status quo. Promena nije laka i zato je važno da stalno izazivamo sebe a sve u cilju novih ideja i inovacija.
Više nego ikada se od nas očekuju nova rešenja i potrebno je da smo slobodni da kreiramo ta rešenja i zato je ovo finalna faza ka kojoj idemo kroz tim.
Ponašanja koja podržavaju ovaj deo:
Organizujte sesije na kojima ćete zajedno sa članovima tima kreirati nova rešenja. Slušajte ih! Slušajte ih! Slušajte ih! Postavljajte pitanja i opet slušajte odgovore. Iskoristite ideje koje zaposleni nude. Budite spremni da izađete iz svoje zone komfora.
Sve što smo vam predstavili u stvari predstavlja nivoe kojima se krećemo i kojima gradimo PSIHOLOŠKU SIGURNOST u jednom timu. Kao što možete da primetite ovi segmenti grade poverenje a poverenje dovodi do razumevanja i samim tim do učenja i onda i visokih performansi.
Psihološka sigurnost nije momenat i nije nešto što možemo brzo postići. To je proces za koji glavnu odgovornost snosi lider ali i ostali članovi tima.
Psihološka sigurnost najkraće definisana, predstavlja spremnost i slobodu članova tima da budu uključeni, da doprinose kao i da prave greške i da uče iz istih.
Često je suprotna tzv. “Starim modelima” rada u smislu: “Ja govorim – vi radite.” i zadatak jeste da se članovi tima osnaže.
Kako da znamo da li kao tim živimo i praktikujemo ovaj deo?
Postavite sebi pitanja:
- Kakav nam je proces onboarding-a?
- Koliko uključujemo druge.?
- Koliko prihvatate različitosti?
- Kako se kod nas kažnjava neuspeh?
- Koliko izazivamo sebe?
- Koliko se radujemo uspehu drugih?
- Koliko tražimo ideje?
- Koliko se često menjamo?
Ovaj vid timske dinamike, kako ja volim često da je nazovem, jer definitivno nije statična stvar, nam donosi mnoge benefite:
- Povećanu uključenost članova tima
- Veću otpornost na promene
- Jačanje pripadnosti kompaniji
- Zadržavanje talenata
- Veće zadovoljstvo
Pridružite nam se na događaju “Izazovi modernog liderstva” koji organizujemo u saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom u Novom Sadu i u okviru panel diskusije saznajte šta je psihološka sigurnost i zašto je toliko važno implementirati je u okviru svakog tima. Prijavite se putem forme na narednom LINKU.
Autor teksta: Josip Bošnjaković, CEO & Founder @BRIDGE Communications
