Najsloženiji organ u ljudskom telu zahteva zdrav način ishrane. Našem mozg su potrebni i ugljeni hidrati, masti, belančevine, vitamini i minerali, kao i dovoljno tečnosti. Sve u svemu, može se reći: uravnotežen način ishrane presudan je za dobar rad mozga.

1. Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati predstavljaju važan izvor energije. Da bi se snabdeo energijom,  mozak prvenstveno koristi glukozu (grožđani šećer), koja se iz ugljenih hidrata izdvaja u crevima i dospeva u krvotok, a zatim i u mozak.
Grožđani šećer iz belog hleba i peciva se brzo razgrađuje i veoma brzo ulazi u krvotok, što povećava rizik od šećerne bolesti. Nasuprot tome, šećer iz ugljenih hidrata iz integralnog hleba, voća i povrća sporije se razgrađuje. Zato su ove namirnice dobar izvor vitamina i minerala.

2. Masti

Masti su neophone za organizam, ali ih treba unositi u umerenim količinama. One su, s jedne strane, izvor energije, dok sa druge predstavljaju i gradivni materijal za membrane nervnih ćelija.
Istraživanja su poslednjih godina pokazala da je za cirkulaciju i moždane funkcije od velikog značaja i kvalitet, a ne samo kvantitet masti. Ispostavilo se da su za mentalne sposobnosti važne masti bogate nezasićenim masnim kiselinama, na primer, danas vrlo često pominajne, omega-3-masne kiseline. Ovih masti ima u namirnicama kao što su: masline, orasi, soja, riba.

3. Belančevine

Belančevine (proteini) predstavljaju važne gradivne elemente za moždane strukture.
Ima ih u mesu i mleku, mahunastom povrću i orasima, bademima i drugom koštunjavom voću. Mleko i sir s malim sadržajem masti, kao i riba i piletina, bogati su izvori proteina.
Minimalna količina proteina koju bi dnevnom ishranom trebalo unositi u organizam iznosi 1 gram po 1 kilogramu telesne težine.

4. Vitamini i minerali

Vitamini su neophodni za zdravlje čitavog tela. Oni u mozgu imaju veoma važnu ulogu u građenju neurotransmitera, kao i u snabdevanju energijom neophodnom za održavanje moždanih struktura i funkcija.
Voće i povrće su značajan izvor vitamina.

5. Tečnost

Unošenje dovoljne količine tečnosti preduslov je za dobar rad mozga. Količina zavisi kako od starosti i telesne mase, tako i od aktivnosti, spoljne temperature i vlažnosti vazduha. U skladu sa tim količina tečnosti varira od 1 do 3 litre dnevno.
Korisni su napici bez šećera, kao voda, mineralna voda ili čaj.

6. Ostalo

Alkohol kratkoročno poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu, a time i snabdevenosti mozga kiseonikokm. Ipak, trebalo bi ga upotrebljavati umereno. Jer, u skladu sa individualnim razlikama, on brže ili sporije dovodi do smanjenja sposobnosti koncentracije, brzine reagovanja i sposobnosti prosuđivanja.
Kofein iz kafe, čaja i svih „kola“ napitaka dospeva u mozak nakon 30 minuta i aktivira sinapse, što dovodi do ubrzavanja prenosa informacija. Posle 2-3 šolje kafe, međutim, dolazi do suprotnih dejstava.
Začini veoma pozitivno utiču na cirkulaciju krvi u mozgu. To se posebno odnosi na biber, čili, začinske mešavine sa karijem, đumbir, praziluk, crni i beli luk.

Na pitanje da li postoji „hrana za mozak“ još uvek nema konačnog odgovora. Zdrava ishrana je nesumnjivo veoma važna pretpostavka  za pravilan rad mozga. U svakom slučaju, možemo zaključiti da ono što jedemo ili pijemo može da oojača ili pak oslabi naš mozak.

Izvor: „Mozak“, Norbert Herškovic

Pročitajte i:
Kako ostati MOTIVISAN na POSLU i kada imate utisak da su SVI na odmoru
Šta SVAKO treba da zna o EMOCIONALNOJ INTELIGENCIJI
Realno, najlakše je odustati

Prijavite se za naš newsletter

Svakog ponedeljka u vašem inboksu korisni saveti i informacije na različite teme ličnog i profesionalnog razvoja.