Mi smo bića emocija. Emocije nas pokreću. Emocije nas “teraju” da uradimo nešto … i dobro i loše …
Često kažemo za sebe: “Takvi smo kakvi smo …”
Da li je baš tako?
Naš put emocija izgleda (uprošteno) nekako ovako:
- Uvek postoji neki okidač, koji je interni tj. u nama ili eksterni
- Mi reagujemo na taj okidač određenom emocijom
- E sad, naša uverenja dalje diktiraju naše odgovore
- Reakcija je ono što je vidljivo
- Na kraju, sve je to iskustvo iz koga učimo ili NE učimo. Iskustvo nas jedino menja i to je deo na koji možemo da utičemo.
I kao što sama ilustracija pokazuje, ne možemo kontrolisati spoljni uticaj (ili ti okidače) možemo samo kontrolisati SEBE tj. sve one reakcije koje imamo ILI NEMAMO a koje nam znače da bismo postizali neke ciljeve.
Naša emocionalna inteligencija se sastoji od 5 segmenata:
- Samosvest
- Samokontrola
- Samomotivacija
- Svest o drugima i
- Upravljanje odnosima
Svako od nas poseduje potencijal da razvija ove segmente.
Kjuč je u razvijanju emocionalnih kompetenci a to znači da učimo kako da poboljšamo segmente emocionalne inteligencije uz konkretnu primenu na poslu i u životu.
Kako izgleda primena/ne primena kompetenci emocionalne inteligencije na primerima liderstva, prodaje i roditeljstva?
Liderstvo
Dobar lider treba da je svestan svojih dobrih i loših strana, kao i emocija (samosvest).
Dalje mora da zna kako da kontroliše emocije (samokontrola) u određenim situacijama sa članovima tima. Mi nismo samo ono što smo na poslu jer i pored posla dosta stvari utiče na nas i opet ako dozvolimo svim tim faktorima da “grade” nas i naše emocije, to se sve prenosi i u poslovnom okruženju.
Takođe, važno je da zna da motiviše i sebe i druge (samomotivacija). Nije nam svaki dan do pobede, ostvarenja ciljeva … i opet ako nam ti momenti “iskliznu” čitavo tlo pod nogama postaje nestabilno.
Tek onda kada dovoljno vlada sobom i svojim emocijama, lider kreće da prepoznaje šta treba da se poboljša/menja kod članova tima (svest o drugima) i finalno da napravi uticaj tj. da pokreće te promene kod drugih (upravljanje odnosima). Ne možemo očekivati od drugih da se menjaju i da budu uspešni ako i sami u to ne verujemo.
Prodaja
Dobar prodavac zna kako da prepozna svoje emocije (samosvest) i da upravlja istima dok prodaje (samokontrola). Nerviranje, izlivi besa, ravnodušnost, ismejavanje … nisu baš poželjne emocije kod dobrih prodavaca, složićete se.
Takođe, prodavac mora sebe da motiviše kada npr pada prodaja ili kada tržište diktira nepovoljne uslove (samomotivacija).
Naravno, tu su i klijenti, koje mora da razume (svest o drugima) kroz poznavanje njihovih potreba i aktivno slušanje i na kraju da zatvori prodaju (upravljanje odnosima).
Roditeljstvo
Dobar roditelj poznaje svoje emocije kada ih iskusi (samokontrola) i naravno kontroliše ih (samokontrola). E ovde znam da sam vas nasmejao 😊 I sebe sam. Da l je ovo uvek moguće. NIJE! I opet ako pristajete da ne želite da se menjate, gde ste onda?
Ovde nije na odmet malo dodatnih ciljeva, onoga što želimo da postignemo (samomotivacija) kako bismo pojačali motivaciju.
Postavite sebi pitanja: Kakav sam uzor svojoj deci? Šta ja projektujem kada vičem? Kakav roditelj želim da budem?
I onda, dolazimo do dela kroz koji trebamo da razumemo svoju decu a sukob generacija i jaz među generacijama nikada nije bio veći 😊 Stavite se u njihove cipele (svest o drugima) i razmislite zašto im je važno da igraju igrice po 3+ sata … zašto koriste tehnologiju? I sl …
A onda deo gde trebamo da im kažemo nešto (upravljanje odnosima) i da napravimo neku vrstu uticaja.
Mi, kao ljudska bića, imamo neverovatan kapacitet za učenje i promenu i opet, sebe dosta i blokiramo, jer se plašimo novih stvari. Carol Dweck u svojoj knjizi “MINDSET” pojašnjava da možemo da rastemo i da se razvijamo, kao i sve ako želimo. Navodi 2 vrste razmišljanja (mindset-a) koje možemo da imamo:
| Fixed mindset ( fiksni mentalni sklop) je kada: | Growth mindset (mentalni sklop rasta i razvoja): |
| · Mislimo da nema promene · Izbegavamo izazove · Ignorišemo feedback · Držimo se onoga što smo i kako do sada naučili · odustajemo
| · Promena je moguća i želimo je · Izazovi su deo našeg učenja · Uz feedback rastemo i razvijamo se · Isprobavamo nove staze i pristupe · Borimo se |
Svi smo se našli i sa jedne i sa druge strane i nalazićemo se i ovde je korisno da vidimo koje to kompetence emocionalne inteligencije možemo da razvijemo da bismo, za početak, pravili nova iskustva i učili iz njih.
SAMOSVEST
- Zapisujete svoje emocije (u trenutku kada ih iskusite)
- Napravite listu emocija koje poznajete
- Tražite feedback od drugih vezano za vasa ponašanja (gradite poverenje kako bi drugi bili iskreni)
- Istražite svoja ponašanja i onda se vratite na emociju (npr. Lupkanje nogom u određenom momentu – šta se nalazi iza toga? Nervoza, bes …)
SAMOKONTROLA
- Napravite male pobede za sebe kada postavite neki cilj promene (ili zaustavljanja) nekog ponašanja
- Podstaknite proaktivnost – tj. fokus na rešenje
- Koristite disanje da biste “obogatili” telo dodatnim kiseonikom i time usporili sve negativne impulse
- Dajte sebi vremena
SAMOMOTIVACIJA
- Postavite sebi neke male a i neke velike ciljeve
- Čitajte priče uspešnih
- Budite spremni da ne uspete i da je to deo “putovanja”
- Kada negativnost krene – stavite fokus na proces
- “Vratite” se u detinjstvo i razmislite šta vas je tada pokretalo?
SVEST O DRUGIMA
- AKTIVNO SLUŠAJTE
- Praktikujte feedback
- Parafrazirajte u komunikaciji, kako biste proverili razumevanje
- Budite spremni da prihvatite stavove sa kojima se ne slažete (tj. da osoba poseduje te stavove)
- Budite spremni da testirate nove stvari
UPRAVLJANJE ODNOSIMA
- Budite otvoreni i iskreni
- Izgovorite u sebi ono što želite više puta pre nego što zaista kažete
- Delite viziju sa ostalima
- Gradite poverenje
- Inspirišite sa pričama
Kao i svaka veština i kompetence emocionalne inteligencije mogu da se razvijaju.
Potreban je uvek taj neki mali/veliki prvi korak.
Pridružite nam se na radionici „Emocionalna inteligencija – tajna uspeha u poslu i životu“ i ovladajte svojim emocijama kroz praktična iskustva i primere:
