Da li će ono oko čega se nervirate danas biti bitno za 5 godina?

Ovo pitanje se često provlači kao motivacioni citat ili kada se pokrene priča o stresu. I navodi nas da se zapitamo: Zaista, koliko stvari oko kojih smo se nervirali pre 5 godina su nam danas važne? Ma, koliko stvari oko kojih smo se nervirali prošle godine su nam bitne danas?

Možda 5 posto? Ili ni toliko? Tačna brojka nije važna, važno je samo da zastanemo na trenutak i porazmislimo o toj temi.

Moderan način života koji je brz i prepun informacija i dešavanja je sa sobom doneo i negativne posledice po naše zdravlje i raspoloženje. Često se čuje rečenica: Ma ko danas živi bez stresa? Lekari danas stresu pripisuju značajan procenat bolesti, a mi živimo u ubeđenju da nemamo vremena da stanemo i predahnemo.

Ipak, nije sve tako crno. Postoje neke jednostavne, a proverene tehnike koje vam pomogu pomoći da se izborite sa svakodnevnim stresom. Usvajanje neke od njih (ili više njih) kao navike će vam svakako doneti bolje raspoloženje, više energije, manje stresa, a dugoročno i pozitivan uticaj na zdravlje, odnose i kvalitet života.

1. Uključite fizičku aktivnost u svoju svakodnevnicu

Izvor: unsplash.com

Već se izgovori polako formiraju u vašoj glavi, zar ne? Ali, ja nemam vremena za to. Ma, gde još i u teretanu da stignem. Ja sam oduvek šeptrlja i nisam za sport. I tako dalje…

Nije potrebno da postanete profesionalni sportista da biste pokrenuli svoje telo. Nekada je dovoljno da nekoliko puta nedeljno prošetate do posla (ili bar deo puta do posla). Ili da nekoliko puta nedeljno u popodnevnim satima provedete deo vremena na jogi, aerobiku ili nečemu trećem što vama prija. Istraživanja su pokazala da je dovoljno 15 minuta vežbe dnevno kako bismo smanjili nivo stresa. Zašto ne biste deo svoje pauze na poslu proveli u prijatnoj šetnji?

Fizička aktivnost blagotvorno deluje na naše raspoloženje, ali i poboljšavaju rad određenih područja u mozgu. Tokom fizičke aktivnosti dolazi do otpuštanja endorfina –  hormona koji predstavlja tzv. „prirodnu drogu“ i koji izaziva dobro raspoloženje.

2. Vežbajte tehnike disanja

Izvor: unsplash.com

Ispravno disanje u stresnim situacijama može da vam pomogne da se opustite. Isprobajte neke od tehnika:

  • Stomačno disanje kojim u donji deo pluća dospeva najviše vazduha i pomaže da se uspori srčani ritam i snizi krvni pritisak: Lezite ili sedite, važno je da su vam leđa prava, jednu ruku stavite na grudi, a drugu na stomak. Udišite duboko kroz nos, izdišite na usta. Pomerati se sme samo ruka koja je naslonjena na stomak, dok ruka na grudima treba da ostane mirna. Dišite tako dok ne osetite da se smirujete.
  • Vežba disanja 4-7-8: Zatvorite usta i tiho udišite kroz nos, brojeći u sebi do četiri.Sedam sekundi zadržite dah a potom osam sekundi u potpunosti izdišite vazduh kroz usta. Nakon što završite prvi ciklus, ponovo udahnite i ponovite kompletan ciklus još tri puta.

Tehnike disanja su jednostavne i svako može da ih savlada. Isto tako, one su i efikasne jer nam disanje pomaže da damo svom delu signal da je sve u redu. Kada smo pod stresom, dišemo ubrzano i organizam se u tom momentu sprema za odbranu od opasnosti i stvara višak kiseonika, što nam prouzrokuje neprijatne simptome.

3. Napravite u svom rasporedu vreme za sebe

Izvor: unsplash.com

Ovo ne znači da bukvalno treba da upišete ovo u svoj planer (ali možete ako vam pomaže), nego da treba da naučite da izdvojite vreme samo za sebe, bez obzira na to koliko mislite da imate vremena na raspolaganju. Pritom, ne morate da ne radite ništa u tom periodu, već da radite nešto što ne morate, a u čemu uživate, bilo da je to čitanje knjige, gledanje omiljene serije, masaža ili nešto drugo što vas usrećuje.

Neki od saveta su i: isključite telefon i laptop, budite sami sa sobom, reflektujte se na prethodni period – one lepe i manje lepe momente, provedite vreme napolju, odnosno u prirodi, vodite dnevnik…

4. Kreirajte svoju jutarnju rutinu

Izvor: unsplash.com

Jutarnja rutina vam obezbeđuje da započnete dan na pravi način. Da li ste znali da, ukoliko ustanete svaki dan samo jedan sat ranije nego inače, imate na raspolaganju čak 356 dodatnih sati u godini – što je više od 2 nedelje?

Brojna istraživanja su dokazala da, ako nam dan započne u stresu i žurbi, taj osećaj nas prati tokom celog dana. Dobra jutarnja rutina može da bude presudna za razliku između stresnog i haotičnog i produktivnog i uspešnog dana.

Na vama je da procenite kako vam odgovara da započnete dan – za nekoga je to vreme u miru i tišini, za nekoga kvaltetan doručak, a drugi više vole da započnu dan čitanjem vesti ili pravljenjem plana aktivnosti za taj dan.

5. Postavite ciljeve i napravite plan

Izvor: unsplash.com

Ukoliko ne znate gde želite da stignete i kuda se krećete, sigurno ćete biti pod stresom jer ćete biti nezadovoljni svojim životom i svakodnevnicom. Zato, bitno je da postavite ciljeve koji su vam važni i za koje ste spremni da se borite, kao i plan aktivnosti do njihovog ostvarenja.

Na taj način, moći ćete sebi da kreirate plan za mesec, nedelju, pa i dan i da sebe pratite i uživate u ostvarenju onih malih, kao i vremenom sve većih ciljeva. Pri ostvarenju onih malih pobede, luče se hormoni sreće koji vam dodatno pomažu da se izborite sa svakodnevnim stresom.

6. Slušajte muziku koja vas opušta

Izvor: unsplash.com

Istraživanja su dokazala da vam muzika pomaže da se opustite, da bolje spavate, ali može biti dobra i za koncentraciju. Slušanje umirujuće muzike može da snizi krvni pritisak, uspori rad srca i ublaži anksioznost, kao i da poboljša raspoloženje, pokazale su studije.

Istraživanje sprovedeno u Njujorku je pokazalo da su pacijenti koji su slušali muziku pre, tokom i posle operacije katarakte, bili mnogo smireniji i imali su niži krvni pritisak.

Muzika je sastavni deo naših života. Napravite listu pesama koje vas najviše opuštaju i neka vam budu pri ruci u borbi sa svakodnevnim izazovnim situacijama.

7. Promenite način razmišljanja

Izvor: unsplash.com

Za kraj smo ostavili onu najvažniju, ali najtežu tehniku za primeniti. Setite se samo pitanja na početku ovog teksta i zapitajte se koliko stvari oko kojih brinete su vam zaista važne. Zapamtite da događaji sami po sebi nisu ni dobri ni loši, već im mi dajemo značenje.

Ako su ljudi oni koji vas najčešće bace u stres, trudite se da pronađete razumevanje za svakog oko sebe. Svako od nas ima svoja uverenja i iskustva koja nas navode da se ponašamo na određeni način. Pritom je važno da naučite da jasno i efikasno komunicirate svoje mišljenje bez da nekoga uvredite ili povredite, ali da zauzmete svoj stav.

Ovo je dugoročan i mukotrpan proces, ali će vam doneti značajne rezultate. Manje ćete se nervirati, imaćete bolje odnose, i nivo vašeg svakodnevnog stresa će se smanjiti.

Ovo su samo neke od tehnika koje vam mogu pomoći u borbi sa svakodnevnim stresom.
Šta vama pomaže da se izborite sa stresom? 🙂

 

 

Budi uvek u toku sa aktuelnostima u BRIDGE-u