Ako vodite tim ljudi, znate da to nije lak zadatak. Pored vođenja tima, menadžeri često imaju i operativne zadatke koje moraju uspešno da obave kako bi ostvarili željeni rezultat. Zbog svega toga, nije iznenađujuće da se u radu tim lidera potkrade i neka greška. Ipak, postoji jedna greška koje se izuzetno često dešava i koja značajno utiče na uspeh tima.

Prema istraživanju sprovedenom od strane The Ken Blanchard Companies u kom je učestvovalo 1.400 anketiranih menadžera, najčešća greška koju tim lideri prave jeste da ne daju feedback članovima svog tima.

Iznenađeni ste? Možda vam nije ni palo na pamet da davanje povratne informacije može toliko da utiče na rezultate vašeg tima, pa i na ostanak članova tima u kompaniji.

Zašto je zapravo davanje feedback-a, odnosno povratne informacije važno?

1. Pružate priliku za učenje svom kolegi – povećavate njegov ili njen nivo samosvesnosti jer često nismo ni svesni kako naši postupci izgledaju drugima i kako utiču na ostale.
2. Učite se preciznoj i efikasnoj komunikaciji – davanje povratne informacije je samo naizgled jednostavan posao – on uključuje i pripremu, ali i brigu da je sagovornik razumeo ono što ste hteli da kažete na najbolji mogući način.
3. Uspostavljate sistem poverenja u timu/organizaciji – kultura redovnog davanja feedback-a se stvara vremenom i utiče na izgradnju poverenja i sistema efikasne komunikacije.
4. Ukazujete na produktivniji način ponašanja – na taj način omogućavate osobi da svoj posao obavlja na bolji/lakši/jednostavniji/efikasniji način što direktno utiče na krajnji rezultat.

Ok, sada kada znate zašto biste trebali da dajete feedback svojim članovima tima, nameće se sledeće pitanje: Kako bih trebao/la to da uradim? Nema razloga za brigu. Uz par jednostavnih saveta, čitav proces može da se obavi na najbolji mogući način.

• Neka bude konstruktivan – potrebno je da se odnosi na ono nad čim ta osoba ima kontrolu i da date konkretne savete šta i kako bi, po vašem mišljenju, ta osoba mogla bolje da uradi svoj posao.
• Trudite se da precizno i jasno komunicirate – ukoliko vas vaš sagovornik ne razume na način na koji ste vi hteli, niste postigli baš ništa, osim što ste možda proizveli negativan efekat; zbog toga, ne ostavljajte prostor za interpretacije.
• Pružite dodatna objašnjenja ukoliko bude potrebe za tim – kako ne biste ostavili prostora za grešku, dozvolite osobi sa kojom komunicirate da vam postavi pitanja, ukoliko želi, kako biste dodatno objasnili na šta ste tačno mislili ili šta biste tačno želeli da uradi drugačije.
• Treba da budete nasamo sa tom osobom – idealno je ukoliko imate priliku da budete sa tom osobom nasamo, da njemu ili njoj tada dajete feedback kako ne bi bilo eksternih smetnji i kako bi odnos poverenja bio uzajaman.
• Nemojte davati feedback kada vas emocije prevladaju – nema smisla davati feedback kada ste izuzetno ljuti, uplašeni ili srećni jer tada niste objektivni i fokusirani na cilj.
• Uvek imajte na umu cilj zašto dajete feedback – svaka aktivnost koju radite, pa tako i davanje feedback-a, treba da ima krajnji cilj zbog kog to radite i da imate na umu kakav efekat želite da proizvedete.
• Komunicirajte činjenice – fokusirajte se na činjenice (šta je tačno ta osoba radila, kada, gde i sl.), a ne svoje interpretacije urađenog.
• Ok je izneti kako se vi osećate zbog ponašanja te osobe – nakon što iznesete činjenice, sasvim je u redu izneti i kako ste se vi osećali zbog ponašanja te osobe kako bi imala jasan uvid u posledice svog ponašanja – naravno, bitno je napomenuti da je to vaš stav, a ne stav svih oko vas.
• Pohvalite i pozitivne stvari – feedback ne služi samo kada nekog treba da kudite ili ističete negativne stvari – iskoristite ovaj alat i za pohvale i nagrade.

I za kraj, upotrebite neku od jednostavnih tehnika kako biste dali feedback svojim članovima tima na odgovarajući način. U nastavku vam predstavljamo neke od njih koje i mi najčešće savetujemo i upotrebljavamo:

1. Feedback tehnika „DOBRO-BOLJE-NAJBOLJE“

Upotreba: Prvo istaknite šta je u ponašanju te osobe bilo dobro u prethodnom periodu, zatim šta može da bude bolje (prostor za napredak), a zatim šta je bilo najbolje (krajnja pohvala). Na taj način, ostavljate toj osobi motivaciju za dalji rad i trud.

2. WRAP feedback tehnika

Upotreba: Prvo opišite kontekst u kom dajete feedback, zatim istaknite svoja zapažanja (činjenice!). Nakon toga, izrazite svoje emocije i zašto smatrate da je to važno. Na kraju, završite sa sugestijom kako smatrate da bi osoba trebala da se ubuduće ponaša.

Ova tehnika potiče iz koncepta Management 3.0 i pruža vrlo efikasne rezultate.

Srećno sa upotrebom ovih tehnika – želimo vam puno uspeha! 🙂

NAREDNA RADIONICA: AGILNO LIDERSTVO