Ovih dana, zajedno sa razvojem organizacija i timova, često se pominje tema feedback-a, odnosno povratne informacije. S rastom organizacije dolazi do izazova kao što su postavljanje eksperata na menadžerske, odnosno liderske pozicije. Samim tim, osobe koje su do nedavno bili odlični inženjeri, programeri, prodavci, susreću se sa izazovom vođenja ljudi – praćenja njihovog rada, koordinisanja, motivacije i svega ostalog što liderstvo podrazumeva.
Kako bi pojedinci i timovi mogli da unapređuju svoj rad, potrebno je da dobijaju povratne informacije od kolega, klijenata, pa i menadžera. Kako lični, tako i profesionalni razvoj se odvija uz prisustvo relevantnih i kvalitetnih povratnih informacija.
Feedback je koncept koji je došao iz kibernetike i odnosi se na proces gde se informacija vraća na početak kako bi se modifikovalo određeno ponašanje.
Upravo i u poslovnom (pa i privatnom) okruženju feedback podrazumeva povratnu informaciju koja je usmerena na ponašanje pojedinca ili tima i koja za cilj ima da unapredi to ponašanje. Feedback može doći i od drugih izvora koji nisu vezani za ponašanje kao što su okolina ili posmatrači.
Ukoliko dođete u situaciju da vama neko želi da da feedback, prihvatite to kao poklon koji može da vam pomogne da budete bolji u nečemu. Isto tako, pratite sledeće savete:
- Aktivno slušajte: Potpuno utišajte unutrašnje glasove, obratite potpunu pažnju na sagovornika i slušajte bez prosuđivanja. Možete čak i da zapišete nešto od onoga što ste čuli, ukoliko smatrate da vam može koristiti.
- Ćutite: Feedback je namenjen samo vama i nije specijalno važno da date svoj komentar ili stav o feedback-u koji dobijate.
- Razmislite o onome što ste čuli: Raspravljanje, opovrgavanje, minimalizovanje ili opravdavanje sa vaše strane su besmisleni jer je feedback mišljenje druge osobe o onome što vidi kod vas i u vašem ponašanju.
- Pitajte: Zatražite dodatno objašnjenje ili primere koji bi mogli da vam pomognu da poboljšate svoju veštinu ili ponašanje. Kroz kratku rekapitulaciju možete da proverite da li ste dobro razumeli sagovornika.
- Zahvalite se: Feedback je poklon i postupite sa njim kao i sa svakim poklonom – zahvalite se i kasnije razmislite šta ćete uraditi sa njim.
Problem sa kojim se susrećemo nije samo primanje povratne informacije na naše ponašanje. Isto tako, iz nekog razloga, ljudi su stvorili averziju prema davanju feedback-a – najčešće iz straha da će se druga osoba naljutiti ili uverenje da se „svakako ništa neće promeniti“.
Neke od tehnika koje možete primeniti u ovom procesu su:
- „Sendvič“ tehnika: Ova je jedna od najpoznatijih i najjednostavnijih tehnika koja podrazumeva da prvo kažete nešto što smatrate da je dobro kod osobe kojoj dajete feedback, zatim šta nije bilo dobro, a, nakon toga, završite sa nekom pohvalom. Sa ovom tehnikom treba biti oprezan jer česta greška koju ljudi prave jeste da kažu tri stvari koje nemaju veze jedna sa drugom, pa to može da zvuči kao: „Sviđa mi se kako komuniciraš sa kolegama, mislim da treba da budeš uredniji, ali vicevi su ti stvarno smešni.“ Pritom, fokusirajte se da istaknete činjenice, a ne svoja opažanja istih.
- Feedback Wrap tehnika: Ova tehnika proizašla je iz Management 3.0 metodologije i podrazumeva da prvo objasnite kontekst iz kog pričate, zatim istaknete svoja opažanja i svoje emocije, a nakon toga da izrazite koja je vrednost toga za vas (ili tu osobu), kao i vaše sugestije za buduće ponašanje.
- „Dobro-bolje-najbolje“ tehnika: Često pominjana tehnika na NLP treninzima podrazumeva ono što sam naziv tehnike i kaže: istaknite šta je bilo dobro u nastupu neke osobe, zatim prostore za poboljšanje – šta može biti bolje, a nakon toga istaknite šta vam je bilo najbolje.
Često nas na treninzima pitaju da li je bolje dati feedback nasamo ili pred drugim osobama. Pravila nema, dosta zavisi od konkretne situacije, tima, pa i osobe kojoj se obraćate. Ipak, u najvećem broju slučajeva je bolje da pohvalu date u društvu, odnosno timu, a kritiku, odnosno sugestiju za poboljšanje sačuvate za individualan, odnosno 1 na 1 sastanak.
Prilikom davanja feedback-a uvek imajte na umu koji vam je cilj – zašto uopšte želite da date povratnu informaciju sagovorniku. Kako bi feedback bio uspešan, potrebno je da bude konstruktivan. Isto tako, ne očekujte da će svako kome date povratnu informaciju promeniti svoje ponašanje odmah. Promena je teška. Setite se samo koliko je vama bilo teško da uvedete neku novu naviku, smirite svoje emocije ili komunicirate na drugačiji način. Vremenom, uz uspostavljanje poverenja i pružanje podrške toj osobi, moći ćete da njemu ili njoj pomognete da unapredi svoje ponašanje i rad.
U idealnim uslovima, feedback je deo kulture jedne organizacije, tima ili osobe. Feedback treba da dajete na gotovo svakodnevnom nivou sa naglaskom na tome da feedback ne mora da podrazumeva samo kritiku, već i pohvalu. Potrudite se da feedback koji dajete bude konstruktivan i da sadrži vrednost za osobu kojoj se obraćate. Isto tako, tražite feedback od osoba koje vas okružuju i budite zahvalni kada ga dobijete. Razmislite šta možete da izvučete korisno za sebe iz svake povratne koju dobijate. Na taj način obezbeđujete stalni rast i razvoj – kako lični, tako i profesionalni.
O programu Management 3.0 koji organizujemo u novembru ove godine možete se informisati OVDE.
Pročitajte i:
9 saveta za kvalitetnije sastanke
Asertivna komunikacija – šta je i zašto je važna
5 načina da se izborite sa kolegom sa kojim se ne slažete