Kada čovek ne bi imao emocije i sposobnost kontrole istih, on ne bi bio ništa drugo već životinja. Ponekad su naše emocije toliko jake, da se naša dela, nekome sa strane, čine kao potpuno neracionalna i apsurdna. Često dolazi do nerazumevanja tuđih postupaka, a u srži (ne)razumevanja tuđih postupaka leži (ne)razumevanje emocija koje su prouzrokovale određeno ponašanje.

Šta se desi racionalnom čoveku pa postupi ishitreno i nepromišljeno? Stručnjaci smatraju da je emocionalni um mnogo brži od racionalnog i reaguje bez zastajanja da bi na trenutak promislio o onome šta čini. Njegova brzina isključuje obazrivo i analitičko razmišljanje, što je karakteristika racionalnog uma. Posledice toga mogu biti loše, kako za nas, tako i za naše okruženje i kako u privatnom, tako i u poslovnom životu.

Na primer, kada je jedan talentovani inženjer sa svojim timom iscrpno radio na jednom razvojnom planu projekta softvera i prezentovao rezultate rada njegovog tima potpredsedniku kompanije, po završetku prezentacije, potpredsednik mu se drčno obratio i upitao ga: „Jeste li vi juče završili gimnaziju? Ovi proračuni su besmisleni. Neće ni videti moj sto“.

Nakon toga, inženjer je bio utučen, postiđen i povređen. Sledeće dve nedelje inženjer je bio opsednut primedbama koje mu je stavio potpredsednik. Obeshrabren i depresivan, bio je ubeđen da više nikada neće napredovati u kompaniji, čak je razmišljao i o ostavci, iako je uživao u svom poslu. Konačno, inženjer je rešio da će da razgovara sa potpredsednikom o njegovim zamerkama i ukaže mu na to kakve su posledice one imale na njega, na članove njegovog tima, a samim tim i na projekat:

„Pomalo sam zbunjen Vašom namerom. Mislim da niste želeli samo da me ponizite – da li ste možda nešto drugo mislili?“

Potpredsednik je bio zapanjen, nije pretpostavljao da je njegova primedba, koju je on lično smatrao nevažnom, za drugu stranu imala tako poražavajuće značenje.  U stvari, smatrao je da je plan projekta dobar, ali da ga treba doraditi. Jednostavno nije shvatio da je njegov komentar bio neumesan i uvredljiv. Nije bio svestan koliko su njegove reči uticale na emocije njegovih zaposlenih.

Često u svakodnevnom životu ne biramo reči i ne razmišljamo na koji način one utiču na naše sagovornike. Najbolji način da kontrolišemo svoje emocije jeste da ih budemo svesni. Odlika emocionalno inteligentnih ljudi jeste da u izuzetnim situacijama ( npr. kada popiju po koju čašu vina 🙂 ) ne postupaju onako kako ni inače ne bi.  Emocionalano inteligentni ljudi održavaju balans između srca i racia i svesni su svojih postupaka i što je najvažnije – njihovih posledica.

Da bismo kontrolisali ishitrene reakcije i svojim ponašanjem ne uništavali ni sebe, ni svoje okruženje, bilo bi dobro:

– da budemo svesni toga šta osećamo baš u trenutku kada nas ponese emocija;

– da razmislimo o tome da li je naš sagovornik uzrok naših frustracija, a ne „žrtveno jagnje“;

– da ne izgovaramo stvari koje ne mislimo;

– da pokušamo svoje misli da preusmerimo na pozitivnije misli, a ne da ih pospešujemo još negativnijim.

Rad na kontroli sopstvenih emocija i rad na sebi ne isključuju jedno drugo. Ukoliko ste voljni da ovu novu godinu započnete upravo radom na sebi, budite slobodni da nas kontaktirate i da nam se pridružite na nekoj od sledećih edukacija.

 

Budi uvek u toku sa aktuelnostima u BRIDGE-u