Ako želite da zapamtite više stvari, ne želite da zaboravljate važne ideje, učite ovih dana – sigurni smo da pišete beleške. Kako bismo vam pomogli da taj proces bude što uspešniji i produktivniji, u nastavku vam odgovaramo na neka pitanja o beleškama i pišemo korisne savete koje možete već danas da iskoristite. 🙂

Zašto uopšte pisati beleške

Svako od nas ima ultra kratku, kratkotrajnu i dugotrajnu memoriju. Naša ultra kratka memorija samo prikuplja informacije iz okoline. Pored nje, kratkotrajna memorija hvata 10 fragmenata informacija. I, na kraju, da bi informacije bile potpuno zabeležene, moraju se zadržati u dugotrajnoj memoriji. Zvuči jednostavno, zar ne? Pa, zašto nam se onda dešava da često zaboravljamo važne stvari?

Naš mozak u jednom trenutku može da se fokusira na „samo“ 7 ± 2 informacije. (George A. Miller)

Naš mozak ne može da zapamti sve informacije koje su u našem okruženju. Kod svakog od nas funkcioniše tzv. filter brisanja koji procenjuje koje informacije ćemo dugoročno da zapamtimo, a koje ubrzo zaboravljamo. Taj proces je često i koristan (zamislite da pamtite baš sve što ste videli, čuli ili osetili) i, isto tako, može da prouzrokuje probleme.

Upravo zbog svega toga, često pribegavamo pisanju beleški – nekada u toku predavanja, učenja; nekada zapisujemo svoje ideje, nekada vodimo beleške na sastancima. Neurolozi tvrde da vođenje beleški aktivira područja u mozgu koja nam pomažu da učimo brže i bolje, kao i da bolje generišemo ideje i zadržavamo informacije.

Izvor: Unsplash

Ukoliko se, u toku pisanja beleški, ne fokusiramo da zapišemo bukvalno svaku reč, već aktivno slušamo, parafraziramo i zapisujemo ključne detalje, mozak se, samim tim, više uključuje u proces razumevanja, a obrađene informacije se lakše i bolje pamte.

Gde pisati beleške

Ok, sada kada znamo da su beleške važne i korisne, postavlja se pitanje: Gde voditi beleške? Da li je bolja opcija mobilni telefon, računar ili ipak dobra stara opcija – papir i olovka. Odgovor: Zavisi!

Istina je da su mnogobrojna istraživanja pokazala da tradicionalno pisanje beleški (olovka i papir) zapravo povećava mogućnost pamćenja onog što se zapisuje. Ipak, kada je u pitanju brzina pisanja – ukoliko ste ovladali pisanjem po tastaturi – najčešće više stvari zapišemo ukoliko koristimo računar.

Istraživanje sprovedeno na Prinstonu 2014. godine je pokazalo sledeće rezultate: Studenti koji su pisali beleške pomoću laptopa su hvatali u proseku 310 reči. S druge strane, studenti koji su koristili olovku i papir su imali prosečan rezultat od 173 reči. Ipak, kada je testirano koliko je ko zapamtio od zapisanog, oni koji su hvatali beleške pomoću laptopa mogli su da se sete mnogo manje činjenica od kolega koji su se služili papirom i olovkom.

Pored toga što manje pamtimo koristeći laptop, odnosno mobilni telefon ili tablet, činjenica je i da ta metoda povećava mogućnost distrakcije u toku pisanja – iskaču nam obaveštenja, ulazimo na pretraživač i tome slično. Papir i olovka zahtevaju svakako manje samokontrole.

Izvor: Unsplash

Ako se odlučite za tradionalnu metodu – obezbedite sebi praktičan rokovnik/svesku/planer koji možete da držite kod sebe veći deo dana. A, ako odlučite da isprobate modernije verzije, tu su: Google Keep, Evernote i njima slične aplikacije. Naš savet je – kombinacija tradicionalnih i modernih metoda.

Šta pisati u beleškama

Kao što smo već pomenuli, ukoliko pišete sve što vaš sagovornik ili predavač kog slušate priča na taj način ne aktivirate potpuno svoj mozak i smanjujete šansu da zapamtite ono šta slušate. Pored toga, zapisivanje velikog broja informacija vremenom dovodi do toga da ni vi ne možete da se snađete u sopstvenim beleškama. Kako biste ovo postigli, važno je da aktivno slušate svog sagovornika i trudite se da razumete o čemu priča.

Preporuka je da se zapisuju ključne reči (pogotovo u situacijama kada treba brzo da zapišete nešto), važne ideje, najznačajnije informacije. Ako vam se javi neka ideja u međuvremenu – zapišite i nju. Možete pored nekih informacija zapisati i zašto mislite da su važne – kako će vam koristiti – kako ne biste posle određenog vremena zaboravili ideju koja vam je tada bila na umu.

Izvor: zebrapen.com

Takođe, ukoliko imate priliku, na samom početku beleški zapišite elemente kao što su: datum pisanja beleški, predavač kog slušate, odnosno osoba sa kojom imate sastanak, „naslov“ beleški i tome slično. Takve informacije često zaboravljamo da zapišemo, a znaju kasnije da nam zatrebaju.

Kako pisati beleške

U nastavku vam predstavljamo neke od metoda koje možete da koristite pri pisanju beleški:

  • KORNEL METODA
    Ovaj metod je razvijen na Univerzitetu Kornel 50-ih godina od strane profesora Walter Pauka i popularizovan u njegovoj knjizi „Kako učiti na koledžu“.
    Princip ove metode je da se papir podeli na 3 dela:
    1. Deo za beleške – najbitnije stvari koje slušate u toku izlaganja.
    2. Deo sa leve strane koji je uvučen oko 6 cm i koji sadrži ključne ideje koje se povezuju sa tekstom u glavnom delu. Ovo su informacije koje će vam koristiti kada budete prolazili kroz svoje beleške i uputiće vas u najbitnije informacije i pomoći da uobličite svoja razmišljanja.
    3. Deo za rezime – ovo je deo gde naglašavate najbitnije stvari koji izvlačite iz svojih beleški. Ovo je deo koji radite kada su se izlaganja završila i kada želite da svojim rečima iskažete najbitnije stvari. Sa ovim delom konsolidujete sve što je rečeno.

    Izvor: cornellsun.com
  • MENTALNE MAPE
    Mentalne mape su dijagrami koji predstavljaju određene koncepte kao i veze i zavisnost između tih koncepata. Najviše podsećaju na drvo ili paukovu mrežu. Glavni koncept je predstavljen u sredini a ostali detalji i podgrupe se granaju iz glavnog koncepta.
    Razlog za to leži u tome da mape uma koriste vizuelne dijagrame koje naš mozak mnogo bolje pamti. Mape uma su struktuirane informacije koje su prestavljene kroz slike, reči, brojeve, boje. Jedna slika ili simbol sadrži mnogo više informacija koje lakše pamti naš mozak.
  • ASOCIJACIJE
    Naš mozak bolje pamti stvari kada ih poveže sa nekom slikom. Kada hvatate beleške, asocijacije možete koristiti da određene slike (ikonice, crteže…) povežete sa onim što je tema izlaganja. Vraćajući se na beleške dobijate širi uvid vezan za temu na kojoj ste radili. Ovaj način vam daje širinu da sagledate određeni izazov koji imate.

65% imate više šanse da zapamtite nešto ako ste napravili asocijaciju sa nekom slikom.

I ako se se ne odlučite ni za jednu od navedenih metoda, pobrinite se da su vam beleške uvek pregledne i razumljive (bar za vas). Koristite boje da istaknete najvažnije stvari u beleškama. Istaknite ono što ne smete da zaboravite ili ono čemu treba da se vratite. Na taj način ćete sebi olakšati snalažnje i pronalaženje potrebnih informacija.

Pišete li vi beleške? Podelite sa nama vaše savete za pisanje beleški – šta vama pomaže da bude uspešniji u tome? 🙂

Sigurni smo da ćete želeti mnogo toga da zapišete u toku webinara: Uvod u Management 3.0 koji se realizuje 25. maja od 18 časova. Ako ipak preferirate učenje iz knjiga, tu je „Promeni pravila igre – NLP vodič za moderne heroje i heroine“. Za one posvećene razvoju svojih liderskih veština, informišite se o Management 3.0 Foundation Workshop događaju sledećeg meseca u Beogradu.

 

 

Prijavite se za naš newsletter

Svakog ponedeljka u vašem inboksu korisni saveti i informacije na različite teme ličnog i profesionalnog razvoja.