fbpx

Nedavno sam bio na jednom putovanju, ni manje ni više nego u Rimu. I tamo u severnom delu kod Piaze de Popolu smo naišli na jedan veoma zanimljiv muzej koji je bio posvećen jednom od najvećih pronalazača. 

Momak koji radi nam je objasnio da sam muzej ima mnoge zanimljive stvari o njemu, od kojih me je jedna posebno zaintrigirala.

Takođe, muzej je dosta mali, nalazi se u dosta staroj zgradi i na kraju posete, kao i u svakom muzeju, možete kupiti suvenire. I tu sam uzeo jedan specijalni suvenir 🙂

I tu sam shvatio jednostavnu istinu: “Jednostavno, nikada ne znate gde ćete naći svoju inspiraciju. Nekada je tu ispred vas i samo je potrebno napraviti taj jedan korak.”

Moja inspiracija se pokrenula kroz ovaj suvenir jer sam uzeo knjigu u kojoj je jedan deo nazvan Sfumato (direktno prevedeno znači – ispariti) i predstavlja spremnost da se prihvati nesigurnost, paradoksi i sve što je nepoznato

Drugi deo knjige je Curiosita – ili ti radoznalost i koja pojašnjava da postavljanjem pravih pitanja sebe najviše izazivamo i time pokrećemo kreativnost.

Autor ove knjige, Michael J. Geleb je pojasnio da je potrebno da nekada sagledamo stvari iz više uglova i da time dolazimo do novih uvida i raznih rešenja. 

Jer, Leonardo Da Vinči, o kome je pisao,  je bio baš takav. Neobičan. Svestran. Spreman da rizikuje. Istražuje. Da izgubi. Da nauči.

Sve ono što nam danas treba da bismo opstali u sve češćim promenama.

Ukoliko želimo da vodimo članove tima kroz promene, potrebno je da usvojimo mindset promene – tj. da je promena jedina izvesna i da će se svakako desiti. 

Kroz Management 3.0 metodologiju, kao i kroz druge koje koristimo u radu sa liderima, volimo da kažemo da mi dajemo preporuke tj.. okvire kojih ukoliko se drže, doći će do novih iskustava. 

I da, tako je, ne rešenja, jer kao i Leonardo, rešenja će nekada doći a nekada neće i sam put je proces otkrivanja i rasta i razvoja. A to putovanje jeste neka vrsta rešenja za sva buduća učenja.

Ukoliko je lider spreman da usvoji ovakav mindset tj. način razmišljanja, tako će i komunicirati svojim članovima tima. 

Ako lider upravlja sobom, upravljaće i otporom prema promenama kod svojih članova tima. 

I opet, to ne znači da će sve biti idealno, daleko od toga. To znači da će svi da uče iz procesa. Što nam danas i jeste cilj. 

Jedan od modela koji često koristimo je VUCA model, koji je prvi put upotrebljen na U.S. Army War College 1987. godine, a javno ga je objavio Herbert Barber 1991. godine i koji nam definiše svet u kome živimo danas i koji je OBELEŽEN KROZ ČETIRI DIMENZIJE:

  1. NESTABILANOST (VOLATILE) – promena se stalno dešava i ne može se predvideti.
  2. NESIGURAN (UNCERTAINITY) – sadašnjost nije potpuno jasna a budućnost je nesigurna.
  3. KOMPLEKSAN (COMPLEXITY) –  mnogo faktora je povezano i učestvuje i samim tim je haos izvesniji.
  4. DVOSMISLEN (AMBIGUITY) – nemamo jasnu sliku onoga što je pred nama.

Kako onda raditi u ovakvim okruženjima?

  1. PROMENA KAO KONSTANTA
    Na nestabilnost prvo odgovaramo da promenu uzimamo kao nešto što će se svakako desiti i da je samo na nama kako ćemo na istu odreagovati i samim tim na promenu gledamo kao konstantu. 
  2. AGILNOST KAO ODGOVOR
    Stalne iteracije, i ne samo u razvoju softvera 🙂, nego prevashodno u radu sa ljudima i konstantan feedback je ono što pojačava poverenje i smanjuje nesigurnost kod članova tima. Iteracije predstavljaju cikluse koje radimo na svakih nedelju ili dve i gde postavljajući kratkoročne ciljeve pratimo napredak i ispravljamo sve što ne daje dobar rezultat.
  3. JASNE VREDNOSTI OKO KOJIH SE TIM OKUPLJA
    Vizuelizacija i pričanje o vrednostima koje su ljudima zaista važne. Ne one nametnute ili one koje su društveno poželjne 😉 , nego one istinske važne svim članovima tima. I opet, naglasak na priču tj. dvosmernu komunikaciju kojom dobijamo stalni feedback od članova tima.
  4. JASNA I TRANSPARENTNA KOMUNIKACIJA
    I kad ne znamo nešto – to komuniciramo (ili saznamo). Ovo – novo vreme nam je donelo dosta nepoznanica i svaka transparentnost u radu znači. Zato je važno da sve što znamo – komuniciramo svom timu.
  5. SAMORGANIZOVANOST TIMA
    Ovo je deo koji se najlakše pogrešno interpretira a mislimo na vođenje ljudi bez da ih non stop kontrolišemo ili stalno usmeravamo. Tim se sam organizuje u raznim situacijama i tako povećava svoju stabilnost.

Ovo su samo neki od činilaca koje volimo da provlačimo kroz naše treninge

I najbolja stvar je što ovo ne radi samo u timovima.Danas je ovo promenjivo (i treba da bude primenjeno) u školama, porodicama, na putovanjima, u partnerskim vezama… 

Sam Leonardo je kroz svoja dela i ono što je važnije, kroz putovanja do tih dela, izuma, spisa, svojih razmišljanja o životu i smrti, stalno demonstrirao Sfumato tj. spremnost na nešto drugačije. 

Divimo se njegovim radovima i delima i shvatamo koliko je bio drugačiji.

Na šta ste vi sve spremni kako biste bili model koji drugačije vodi svoje članove tima i time smanjuje otpor prema promeni? 

Autor teksta: Josip Bošnjaković, CEO & Trainer @ BRIDGE Communications

Prijavite se za naš newsletter

Svakog ponedeljka u vašem inboksu korisni saveti i informacije na različite teme ličnog i profesionalnog razvoja.