Komunikacija je važan aspekt naših života. Svakodnevno komuniciramo sa osobama oko sebe – kako u privatnoj, tako i u poslovnoj sferi života. I kada ćutimo, mi komuniciramo, odnosno šaljemo neku poruku.
Najuspešniji ljudi rade konstatno na svojim veštinama komunikacije – nekada u kontekstu pregovaranja, prezentacije, a nekada jasnoće u komunikaciji, davanja povratne informacije, kontrole emocija i tome slično. Štaviše, istraživanja pokazuju da oko 80% našeg uspeha zavisi od naših veština komunikacije – čime god se bavili.
Ako se osvrnemo na svoj način komunikacije u određenim kontekstima ili analiziramo osobe sa kojima komuniciramo, uočićemo neka ponašanja koja se ponavljaju. Takođe, ako malo istražite na ovu temu, često ćete u literaturi pronaći da se razlikuju četiri vrste komuniciranja, a to su:
- AGRESIVNA komunikacija
- PASIVNA komunikacija
- PASIVNO-AGRESIVNA komunikacija
- ASERTIVNA komunikacija
Svi smo sposobni da komuniciramo na svaki od pomenutih načina, štaviše, verovatno ćete prepoznati svoja (ili tuđa) ponašanja u određenim kontekstima u opisima koji slede. Ono što je važno ovde napomenuti jeste da se asertivnost i asertivna komunikacija uče i usavršavaju vremenom. Kada usvojite određena prava i principe na kojima počiva ovaj način komunikacije, ostaje vam da vežbate i analizirate rezultate takvog načina komuniciranja.
Za početak, hajde da pojasnimo kako možemo da prepoznamo svaki od pomenutih načina komuniciranja.
AGRESIVNA KOMUNIKACIJA
Osobe koja agresivno komuniciraju prepoznaćete na sledeći način:
- ne uvažavaju stavove drugih
- ne prihvataju ‘ne’ kao odgovor
- ne razmišljaju kakav efekat će njihove reči da proizvedu kod sagovornika
- naređuju, optužuju, vređaju
- ne priznaju svoje greške
- ne interesuju ih mišljenja drugih
Kada komunicirate sa osobom koja je zauzela ovakav stav, važno je da ne dozvolite sebi da vas emocije obuzmu i da se usaglasite sa takvim „svađalačkim“ stavom. U ovom kontekstu vaša kontrola je od velikog značaja. Ako je moguće, udaljite se od takve osobe i odložite komunikaciju za momenat kada je moguće adekvatnije komunicirati sa njim/njom.
PASIVNA KOMUNIKACIJA
Kada su u pitanju osobe koje pasivno komuniciraju, uočićete sledeće elemente:
- povlače se u komunikaciji
- retko kada iznose svoje mišljenje i stavove
- retko kada odbijaju nešto sagovorniku
- slažu se
- ne zauzimaju se za sebe
- nesigurnost
- izbegavaju konflikte po svaku cenu
Ako se suočite sa osobom koja se ovako ponaša, imajte na umu da je čest uzrok ovakvog ponašanja nedostatak samopouzdanja i samopoštavanja i ponašajte se shodno tome. Trudite se da uključite takvu osobu u razgovor, postavljajte pitanja i pokažite da je njeno/njegovo mišljenje važno.
PASIVNO-AGRESIVNA KOMUNIKACIJA
Ovakav način komuniciranja često se objašnjava kao kombinacija prethodna dva načina. Razgovarajući sa osobama koje su zauzele takav stav, biće vam često teško da shvatite šta zaista misle i osećaju.
Evo nekoliko znakova da se osoba ponaša pasivno-agresivno:
- očekuje da znate šta misli (bez da jasno kaže)
- ignorisanje sagovornika
- sarkazam i ironija
- spletkarenja, manipulacije
- „prerušena“ agresivnost
Jedan od načina na koji možete da se postavite u razgovoru sa ovakvim osobama je upravo kombinacija prethodno navedenih saveta – ne gubite kontrolu nad emocijama, postavljajte otvorena pitanja i trudite se da razumete zašto se osoba tako ponaša.
ASERTIVNA KOMUNIKACIJA
Asertivnost je važan element svake uspešne komunikacije. Ukoliko želite da ostvarite svoje ciljeve u komunikaciji, asertivnost je veština, odnosno stav koji svakako treba da uključite u svoju svakodnevnicu.
Šta zapravo asertivnost podrazumeva? Pa, fraza asertivno ponašanje (eng. assertive behaviour) znači odgovorno i samopotvrdno ponašanje.
Asertivnost je ponašanje kojim se zauzimamo za sebe, iskazujemo svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožavamo druge. (izvor: “The Assertive Option: Your Rights and Responsibilities”, Patricia Jakubowski, Arthur J. Lange)
To bi značilo da asertivna komunikacija podrazumeva da možete (i znate kako) da kažete šta zaista mislite i kako se osećate, a da to ne podrazumeva da degradirate, ponizite ili uvredite osobu sa kojom komunicirate. Kroz ovaj vid komunikacije vi poštujete i uvažavate stavove drugih, ali to ne mora nužno da znači da se i slažete sa istim.
Osobine asertivne komunikacije su:
- jasno izražavanje svog stava uz poštovanje mišljenja drugih
- ne postoji nužno slaganje sa stavovima sagovornika
- postavljanje ličnih granica u komunikaciji
- ljubaznost i poštovanje
ZAŠTO JE ASERTIVNOST VAŽNA
Ukoliko usvojite asertivni način komunikacije i naučite da jasno izražavate svoje misli i osećanja, ujedno uvažavajući misli i osećanja sagovornika, benefiti za vas (pa i vaše sagovornike) su mnogobrojni.
Pre svega, povećaćete svoje samopouzdanje u svakodnevnoj komunikaciji jer se nećete osećati uplašeno ili pod stresom svaki put kada treba da dođete u neku vrstu konflikta.
Isto tako, povećaćete svoje šanse da zapravo dobijete ono što želite iz te komunikacije i da ostvarite svoje ciljeve. Drugi će se osećati prijatno dok komuniciraju sa vama, što će dodatno unaprediti vaše međuljudske odnose.
Kao zaključak se namećete da asertivna komunikacija povećava obostrano zadovoljstvo u komunikaciji – prijatnije se osećate i vi i vaš sagovornik, kako kratkoročno (u jednom razgovoru), tako i dugoročno (u međusobnom odnosu).
A ZAŠTO MOJ SAGOVORNIK NIJE ASERTIVAN?
Na treninzima komunikacije često dobijamo pitanja poput: „A zašto ja da se menjam?“ ili „Zašto on/a ne poradi na svojim veštinama“. I odgovor je uvek isti: Ne možemo da utičemo na druge, samo na sebe.
Ako imate svoj cilj u toj određenoj komunikaciji koji želite da postignete, onda treba da pronađete način da do toga i dođete. Budite fleksibilni, samosvesni i radite na svojim veštinama.
Važno je da znate da usvajanje asertivnog načina komunikacije nije lako jer podrazumeva promenu vaših navika, a to zahteva volju, vreme i vežbu.
Prvi korak ka asertivnom ponašanju jeste da osvestite da to želite i zašto to želite. Da usvojite stav da ste vi važni u komunikaciju podjednako kao i vaš sagovornik.
Zatim, sledi vežba – vremenom, kroz komunikaciju sa različitim sagovornicima, treba da vežbate da: aktivno slušate, poštujete i uvažite stavove koji nisu isti kao vaši, da naučite da se izvinite i preuzmete odgovornost za ono što ste rekli ili uradili (jedan od NLP principa glasi: Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji – što podrazumeva smo mi odgovorni kako ćemo preneti poruku, a ne sagovornik kako će je usvojiti), da se jasno i konkretno izražavate ostavljajući mali prostor za nesporazum, da date adekvatnu i nedvosmislenu povratnu informaciju sagovorniku.
GDE MOGU DA ČUJEM VIŠE O ASERTIVNOJ KOMUNIKACIJI?
Pridružite nam se na online radionici „Osnove asertivne komunikacije“ u sredu 7. aprila 2021. godine od 18 časova i saznajte:
- kako da asertivno izrazite svoje svoje stavove i mišljenje;
- kako da u komunikaciji uvažite mišljenja drugih (koja su često drugačija od vaših);
- kako se inače ponašamo u komunikaciji, a kako bi trebalo ako želimo da postignemo neki cilj;
- kako asertivno reći ‘ne’;
- kako asertivno dati povratnu informaciju.
Broj mesta je ograničen, pa su rezervišite svoje mesto na vreme putem ovog linka.
Napomena: Za pisanje ovog teksta korišćeni su delovi teksta o stilovima komunikacije sa sajta psihoterapijaipsiholoskosavetovanje.rs.