Komunikacija je važan aspekt naših života. Svakodnevno komuniciramo sa osobama oko sebe – kako u privatnoj, tako i u poslovnoj sferi života. I kada ćutimo, mi komuniciramo, odnosno šaljemo neku poruku.

Najuspešniji ljudi rade konstatno na svojim veštinama komunikacije – nekada u kontekstu pregovaranja, prezentacije, a nekada jasnoće u komunikaciji, davanja povratne informacije, kontrole emocija i tome slično. Štaviše, istraživanja pokazuju da oko 80% našeg uspeha zavisi od naših veština komunikacije – čime god se bavili.

Ako se osvrnemo na svoj način komunikacije u određenim kontekstima ili analiziramo osobe sa kojima komuniciramo, uočićemo neka ponašanja koja se ponavljaju. Takođe, ako malo istražite na ovu temu, često ćete u literaturi pronaći da se razlikuju četiri vrste komuniciranja, a to su:

Svi smo sposobni da komuniciramo na svaki od pomenutih načina, štaviše, verovatno ćete prepoznati svoja (ili tuđa) ponašanja u određenim kontekstima u opisima koji slede. Ono što je važno ovde napomenuti jeste da se asertivnost i asertivna komunikacija uče i usavršavaju vremenom. Kada usvojite određena prava i principe na kojima počiva ovaj način komunikacije, ostaje vam da vežbate i analizirate rezultate takvog načina komuniciranja.

Za početak, hajde da pojasnimo kako možemo da prepoznamo svaki od pomenutih načina komuniciranja.

AGRESIVNA KOMUNIKACIJA

Izvor: unsplash.com

Osobe koja agresivno komuniciraju prepoznaćete na sledeći način:

  • ne uvažavaju stavove drugih
  • ne prihvataju ‘ne’ kao odgovor
  • ne razmišljaju kakav efekat će njihove reči da proizvedu kod sagovornika
  • naređuju, optužuju, vređaju
  • ne priznaju svoje greške
  • ne interesuju ih mišljenja drugih

Kada komunicirate sa osobom koja je zauzela ovakav stav, važno je da ne dozvolite sebi da vas emocije obuzmu i da se usaglasite sa takvim „svađalačkim“ stavom. U ovom kontekstu vaša kontrola je od velikog značaja. Ako je moguće, udaljite se od takve osobe i odložite komunikaciju za momenat kada je moguće adekvatnije komunicirati sa njim/njom.

PASIVNA KOMUNIKACIJA

Izvor: unsplash.com

Kada su u pitanju osobe koje pasivno komuniciraju, uočićete sledeće elemente:

  • povlače se u komunikaciji
  • retko kada iznose svoje mišljenje i stavove
  • retko kada odbijaju nešto sagovorniku
  • slažu se
  • ne zauzimaju se za sebe
  • nesigurnost
  • izbegavaju konflikte po svaku cenu

Ako se suočite sa osobom koja se ovako ponaša, imajte na umu da je čest uzrok ovakvog ponašanja nedostatak samopouzdanja i samopoštavanja i ponašajte se shodno tome. Trudite se da uključite takvu osobu u razgovor, postavljajte pitanja i pokažite da je njeno/njegovo mišljenje važno.

PASIVNO-AGRESIVNA KOMUNIKACIJA

Ovakav način komuniciranja često se objašnjava kao kombinacija prethodna dva načina. Razgovarajući sa osobama koje su zauzele takav stav, biće vam često teško da shvatite šta zaista misle i osećaju.

Evo nekoliko znakova da se osoba ponaša pasivno-agresivno:

  • očekuje da znate šta misli (bez da jasno kaže)
  • ignorisanje sagovornika
  • sarkazam i ironija
  • spletkarenja, manipulacije
  • „prerušena“ agresivnost

Jedan od načina na koji možete da se postavite u razgovoru sa ovakvim osobama je upravo kombinacija prethodno navedenih saveta – ne gubite kontrolu nad emocijama, postavljajte otvorena pitanja i trudite se da razumete zašto se osoba tako ponaša.

ASERTIVNA KOMUNIKACIJA

Izvor: unsplash.com

Asertivnost je važan element svake uspešne komunikacije. Ukoliko želite da ostvarite svoje ciljeve u komunikaciji, asertivnost je veština, odnosno stav koji svakako treba da uključite u svoju svakodnevnicu.

Šta zapravo asertivnost podrazumeva? Pa, fraza asertivno ponašanje (eng. assertive behaviour) znači odgovorno i samopotvrdno ponašanje.

Asertivnost je ponašanje kojim se zauzimamo za sebe, iskazujemo svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožavamo druge. (izvor: “The Assertive Option: Your Rights and Responsibilities”, Patricia Jakubowski, Arthur J. Lange)

To bi značilo da asertivna komunikacija podrazumeva da možete (i znate kako) da kažete šta zaista mislite i kako se osećate, a da to ne podrazumeva da degradirate, ponizite ili uvredite osobu sa kojom komunicirate. Kroz ovaj vid komunikacije vi poštujete i uvažavate stavove drugih, ali to ne mora nužno da znači da se i slažete sa istim.

Osobine asertivne komunikacije su:

  • jasno izražavanje svog stava uz poštovanje mišljenja drugih
  • ne postoji nužno slaganje sa stavovima sagovornika
  • postavljanje ličnih granica u komunikaciji
  • ljubaznost i poštovanje

ZAŠTO JE ASERTIVNOST VAŽNA

Ukoliko usvojite asertivni način komunikacije i naučite da jasno izražavate svoje misli i osećanja, ujedno uvažavajući misli i osećanja sagovornika, benefiti za vas (pa i vaše sagovornike) su mnogobrojni.

Pre svega, povećaćete svoje samopouzdanje u svakodnevnoj komunikaciji jer se nećete osećati uplašeno ili pod stresom svaki put kada treba da dođete u neku vrstu konflikta.

Isto tako, povećaćete svoje šanse da zapravo dobijete ono što želite iz te komunikacije i da ostvarite svoje ciljeve. Drugi će se osećati prijatno dok komuniciraju sa vama, što će dodatno unaprediti vaše međuljudske odnose.

Kao zaključak se namećete da asertivna komunikacija povećava obostrano zadovoljstvo u komunikaciji – prijatnije se osećate i vi i vaš sagovornik, kako kratkoročno (u jednom razgovoru), tako i dugoročno (u međusobnom odnosu).

A ZAŠTO MOJ SAGOVORNIK NIJE ASERTIVAN?

Na treninzima komunikacije često dobijamo pitanja poput: „A zašto ja da se menjam?“ ili „Zašto on/a ne poradi na svojim veštinama“. I odgovor je uvek isti: Ne možemo da utičemo na druge, samo na sebe.

Ako imate svoj cilj u toj određenoj komunikaciji koji želite da postignete, onda treba da pronađete način da do toga i dođete. Budite fleksibilni, samosvesni i radite na svojim veštinama.

Važno je da znate da usvajanje asertivnog načina komunikacije nije lako jer podrazumeva promenu vaših navika, a to zahteva volju, vreme i vežbu.

Prvi korak ka asertivnom ponašanju jeste da osvestite da to želite i zašto to želite. Da usvojite stav da ste vi važni u komunikaciju podjednako kao i vaš sagovornik.

Zatim, sledi vežba – vremenom, kroz komunikaciju sa različitim sagovornicima, treba da vežbate da: aktivno slušate, poštujete i uvažite stavove koji nisu isti kao vaši, da naučite da se izvinite i preuzmete odgovornost za ono što ste rekli ili uradili (jedan od NLP principa glasi: Reakcija sagovornika daje značenje komunikaciji – što podrazumeva smo mi odgovorni kako ćemo preneti poruku, a ne sagovornik kako će je usvojiti), da se jasno i konkretno izražavate ostavljajući mali prostor za nesporazum, da date adekvatnu i nedvosmislenu povratnu informaciju sagovorniku.

GDE MOGU DA ČUJEM VIŠE O ASERTIVNOJ KOMUNIKACIJI?

Pridružite nam se na online radionici „Osnove asertivne komunikacije“ u sredu 7. aprila 2021. godine od 18 časova i saznajte:

  • kako da asertivno izrazite svoje svoje stavove i mišljenje;
  • kako da u komunikaciji uvažite mišljenja drugih (koja su često drugačija od vaših);
  • kako se inače ponašamo u komunikaciji, a kako bi trebalo ako želimo da postignemo neki cilj;
  • kako asertivno reći ‘ne’;
  • kako asertivno dati povratnu informaciju.

Broj mesta je ograničen, pa su rezervišite svoje mesto na vreme putem ovog linka.

Napomena: Za pisanje ovog teksta korišćeni su delovi teksta o stilovima komunikacije sa sajta psihoterapijaipsiholoskosavetovanje.rs.

 

Prijavite se za naš newsletter

Svakog ponedeljka u vašem inboksu korisni saveti i informacije na različite teme ličnog i profesionalnog razvoja.